Ћирилица је савршени спој једноставности и префињености. Професори, будући учитељи и васпитачи имају част и привилегију да знање о ћирилици и њеном значају преносе будућим генерацијама Јавна употреба језика и писма, поред неговања језичке културе и опште писмености, представља важан елеменат културне политике једне државе. Национално писмо је основа националне културе. Ћирилица је изворно писмо српског народа и значајно обележје националног идентитета. Представља једну од највећих не само националних, већ и светских цивилизацијских вредности, имајући у виду да је настала за потребе старословенског – најстаријег књижевног језика Словена.
- Наш народ баштини вишевековно ћириличко наслеђе, почев од првих ћириличких списа из 12. века. Овим писмом забележена су сведочанства постојања и културне делатности, ширило се образовање, наука и култура уопште. Према речима академика Предрага Пипера, „ћирилица културолошки и симболички повезује Србе у простору, времену и друштву”. Захваљујући Вуковој реформи, једно је од најсавршенијих алфабетских писама, састављено само од монограмских графема-наводи за „Вести“ проф.др Далиборка Пурић, професор методике наставе српског језика и књижевности Педагошког факултета Ужице.
По Уставу Републике Србије, ћирилица је службено писмо српскога језика, док су у јавној употреби оба писма – и ћирилица и латиница. Познавање латинице неопходно је као предуслов за учење других, страних, нарочито лингуа франца језика – као што су, на пример, енглески или француски који служе ширем споразумевању говорника различитих језика и који имају специфичне научне, културне, административне функције у домену међународне комуникације.
- Историјски догађаји и процеси, друштвене промене које су довеле до значајног пораста међународне размене – процеси глобализације у светској економији и култури, као и врло интензиван развој информационо-комуникационе технологије – утицали су на ширу примену латиничког писма у јавној и приватној употреби и покренули бројна питања у вези са заштитом и очувањем ћирилице. Такође, очување ћирилице постаје значајно и у контексту развијања интеркултуралности и мултикултуралности, као неизбежне потребе и императива функционисања у савременом свету. Наиме, основни предуслов за упознавање, разумевање и поштовање других култура јесте уважавање властитих културних корена, наводи наша саговорница.
Она истиче да студенти Педагошког факултета у Ужицу будући учитељи, васпитачи, педагози у зависности од студијског програма и нивоа студија, стичу знања и развијају способности потребне да припреме предшколце за учење читања и писања, затим да описмене ученике млађег школског узраста на оба писма, као и да различитим наставним и ваннаставним активностима подрже употребу оба писма. Наши студенти се кроз наставне садржаје обавезних предмета и то Српског језика, Културе изражавања, Књижевности, Књижевности за децу, Методике наставе српског језика и књижевности, као и предмета из Модула за српски језик упознају са развојем српског књижевног језика, историјским развојем писма, значајем ћирилице у духовном и културном погледу, као и потребом за њеним очувањем одговарајућом применом у службеној, јавној и приватној употреби. Полазећи од тих основа, верујем да ће наши студенти у свом будућем професионалном раду осмишљавати и креирати окружење у оквиру кога ће научити и мотивисати будуће генерације да чувају културне тековине свога народа, подстичући их истовремено на поштовање других народа и њихових култура, оцењује Пурић.
БУДУЋИ УЧИТЕЉИ И ВАСПИТАЧИ О ЋИРИЛИЦИ
Шта за вас представља ћирилица? Како ћете као будући учитељи или васпитачи допринети очувању ћирилице?
Кристина Ђурић, Студијски програм Учитељ, четврта година
- За мене, ћирилица није само писмо. То је веза са прошлошћу, историјом и традицијом, коју треба да пренесемо будућим генерацијама. Као симбол националног и културног идентитета, има значајно место у васпитнообразовном систему.
Ми, будући учитељи, имамо важну улогу у развијању правилног односа према националном писму. Пре свега, своје ученике треба да научимо како правилно да пишу ћирилицом, затим да их подстакнемо да је користе и када то није обавезно. Подразумева се да учитељ, који је модел ученицима, својим односом према ћириличком писму доприноси њеном очувању.-
Јована Кнежевић, Студијски програм Васпитач, четврта година
- Неговање ћирилице у предшколској установи започиње заједно са развијањем говорно-језичких вештина, које представљају основу сазнајног развоја. Деца предшколског узраста уче кроз игру. Коришћење интерактивних алата на ћирилици, као што су играчке са словима, електронске сликовнице, визуелно-звучни материјали, материјали за моделовање, са једне стране може бити врло интересантно деци која су рођена и одрастају у дигиталној ери, а са друге стране може допринети очувању ћирилице.-
Анђела Савић, Студијски програм Васпитач, четврта година
- Као будући васпитач, чуваћу ћирилицу интегришући је у свакодневне активности са предшколцима, прилагођене нивоу њиховог сазнајног развоја. Мој рад ће се темељити на стварању окружења у којем ће деца кроз игру „учити“ ћирилицу, и пре него што науче да читају и пишу. Подстицаћу их да стичу знања о њеном значају и спознају њену лепоту.-
Марија Вујадиновић, Студијски програм Васпитач, четврта година
- Свесна сам значаја улоге васпитача у очувању ћирилице. Та професионална обавеза, али и просветарска мисија може се остварити на различите начине – од употребе ћирилице у свакодневној пракси, преко укључивања деце у обележавање важних догађаја и значајних датума из националне историје и културне традиције, до успостављања сарадње са родитељима на овом важном васпитном задатку.-
Катарина Живановић, Студијски програм Учитељ, трећа година
- Данас, у време доминације латиничког писма у глобалној комуникацији, ћирилица остаје и опстаје као снажан симбол који представља везу са коренима, историјом, традицијом, националном културом. Имајући у виду могућност утицаја на будуће генерације, улога учитеља у очувању и промовисању ћирилице може бити врло значајна. Ћирилица се може чувати пре свега подстицањем свакодневне примене, и то не само у у настави. Затим, осмишљавањем креативних активности, као што су радионице, истраживања, пројекти и слично, које ће поред писања ћирилицом, доприносити стицању знања о овом писму, али и развијању свести о националном и културном идентитету.-
Ђорђе Милосављевић, Студијски програм Учитељ, трећа година студија
- Ћирилица је писмо Мирослављевог јеванђеља, једног од најважнијих споменика српске духовности. Ћирилица је писмо Душановог законика и Сретењског устава. Ћирилица је савршени спој једноставности и префињености. Као будући учитељ, имам част и привилегију да знање о ћирилици и њеном значају пренесем будућим генерацијама и да их мотивишем да чувањем ћирилице чувају свој национални идентитет.-
Милка Марковић, Студијски програм Учитељ, четврта година студија
- Ћирилица је службено писмо у нашој земљи и прво писмо које се учи у школи. Међутим, процес глобализације и развој информационо-комуникационе технологије потискују примену ћирилице. Учитељ има важну улогу у подстицању ученика да истрају у употреби ћирилице и ван школе, и самим тим, у очувању националног писма као важног елемента националног идентитета. Основни предуслов за остваривање те важне улоге јесте да својим примером покажу ученицима да се ћирилица користи не само у школској документацији, већ и у имејловима, СМС порукама, објавама на друштвеним мрежама, и у бројним другим ситуацијама, када имамо могућност избора писма.-
Ања Милачић, Студијски програм Учитељ, трећа година студија
- Чување ћирилице значи очување националног идентитета, исказивање поштовања према прецима, културном наслеђу и традицији. Како учитељ може чувати ћирилицу? Пре свега, подстицањем употребе у настави, али и ван наставе, затим указивањем на њен значај у књижевном, историјском, културном контексту, као и повезивањем са традицијом. Ћирилица се може чувати и ако се учини блиском младима односно генерацијама које одрастају у време савремених технологија.
Пројекат "Пишем и чувам ћирилицу" суфинансира Министарство информисања и телекомуникација
Učitavanje komentara...