Према предању, царица Јелена је Часни крст пронашла 326. године при обиласку светих места у Палестини. После овог открића, Патријарх Макарије је пред окупљеним народом уздигао Крст, те је тако у црквеном календару записан и као Воздвижење и обележен црвеним словом. Верује се да је тада народ патријарху одговорио молитвом Господи помилуј, која се и данас исто пева на православним литургијама.
На овај дан слави се и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим. Крст је чуван у јерусалимској цркви Васкрсења до персијског заузимања Јерусалима 614. године.
Владика Николај Велимировић је у „Охридском прологу“ записао да је цар Ираклије вратио Крст у Јерусалим, изневши Га бос, у „бедној одећи“, на Голготу, где је положен у храм Васкрсења.
Током ратова, Часни крст је био изгубљен, а пошто је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ. Претпостваља се да су и неки српски владари имали делове Крста.
Данас се строго пости. Многи верници једу само хлеб и грожђе.
По народном веровању, ако је данас облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, следећа година ће бити сушна.
На овај празник пожељно је средити и припремити кућу за зиму, иначе ће целе године све „ићи наопако”.
Крстовдан је један од најзначајнијих хришћанских празника и слави се два пута годишње: 27. септембра односно као јесењи Крстовдан и 18. јануара, као зимски Крстовдан.
За оне који су рођени на овај дан верује се да носе сенку Часног крста и да су због тога пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Према старим обичајима, данас се бере и посвећује босиљак.
Učitavanje komentara...