- Када имамо потешкоће из области менталног здравља потражимо помоћ од стручњака који се баве менталним здрављем – порука је психолога Николе Танасковића који каже да истраживања показују да 40 одсто младих у Србији показује неку сметњу из области менталног здравља
Психолог Танасковић појашњава да „то не значи да млади уколико исказују неку од сметњи менталног здравља могу да испуне критерујуме за дијагнозу, али да је потребно да се те потешкоће адресирају неком од стручњака“.
- Углавном су то проблеми везани за анксиозност, депресивно расположење, неки пострауматски стресни поремећај и поремећај исхране. Друга истраживања говоре да најмање једна трећина младих не тражи стручну помоћ, јер не верују у систем и да целу тему менталног здравља прати стигма околине као и аутостигма. Значи или их је срамота да траже помоћ или то што имају потешкоће да мање вреднују себе – наводи Танасковић и додаје да су све то укрштени разлози због чега млади врло често не прибегавају тражењу помоћи по питању менталног здравља. Посебно истиче превенцију до бољег менталног здравља младих.
- Порука свих нас који се бавимо младима јесте да је потребна боља сарадња између различитих система подршке, самих родитеља, здравства, образовања, социјалне заштите и како бисмо свако од нас из свог угла радили боље како би се и ментално здравље младих превенирало – додаје психолог Танасковић који истиче да је потребно о теми ментално здравље младих што више потенцира у јавности.
Градски већник за социјалну политику Слободан Грбић наводи да ће како време одмиче тема менталног здравља бити све актуелнија и на овој теми мораће много више да се ради. Додаје да смо у времену короне били сведоци колико је ментално здравље у запећку у односу на остале гране здравства.
- Биће потребно и да кроз услуге социјалне заштите ставимо акценат на менатално здравље. У оквиру ових услуга мораће да се покрије што више различитих категорија. Мора се радити превенција и код младих и код одраслих лица. Била је једна услуга која се везивала за ментално здравље код младих и план је да у наредном периоду Град обезбеди средства за финансирање ове услуге – додаје Грбић и каже да се на проблему менталног здравља дефинитивно мора више радити у времену које нам предстоји. Каже да једна од услуга која се планира, а везана је за услуге социјалне заштите биће рад са младима и саветовалиште када је у питању ментално здравље код младих људи.
- Постоје Саветовалишта за брак и породицу, а следеће године почињемо са новом социјалног услугом, Саветовалиштем за родитење са децом у сметњама у развоју – наводи Грбић о новој социјалној услузи.
Предузетник Вукашин Јованчићевић сматра да је нужна едукација околине и младих у школи о менталном здрављу, како у основној тако и у средњој школи.
- Морамо допрети до наших грађана, комшија, пријатеља са овим проблемима на прави начин. Не смемо се склањати и рећи – баш ме брига као у осталом за све у друштву - што није добро. Живимо у турбулентним временима, социјални систем, стање породице, борба за егзистенцију свакако утичу на ментално здравље и код младих – каже Јованчићевић и апелује на више разумевања од стране околине када уоче да млад човек има проблем као и од стране вршњака како би се избегла стигматизација. Додаје да му се чини да су родитељи сувише равнодушни према будућности и требало би више да буду посвећени породици и да разговарају са децом о њиховим проблемима као и психолози и педагози у школама. Каже сувише је видео игрица и компјутера, а требало би више природе и спорта у нашим животима.
Други Ужичанин, угоститељ 25 година који је желео да остане анониман каже да су јако изражене социјалне разлике и да је атмосфера у друштву таква да погодује развоју менталних болести и код младих.
- Није тако само код нас, већ и у Европи и свету. Мој посао је такав да сам често у контакту са младима. Долазе све нервозније и нестрпљивије генерације, а кроз мој ресторан прошло је деце и деце – каже овај угоститељ који превенцију види у спорту, али да се не гледа ко какве патике носи и да буде што мање комуникације мобилним телефонима већ да се предност даје разговору лицем у лице са дугаром или другарицом.
Бравар Вељко Јовановић сматра да мало пажње посвећујемо деци и њиховим погледима на живот и примећује да скупо плаћамо цену комфора.
- Другачије су друштвене околности у време када сам ја био млад и оне данас. У моје време много смо се више бавили спортом него данас, а млади данас више времена проводе у дигиталном свету који ипак није реалан. Родитељи морају да одлуче шта им је приоритет. Можда мање посла и пара, мање трчања за послом, а више разговора и сати у кући. Не може се све купити и увек постоји још ми ово купи, или оно. Није у томе ствар, некада се са малим стварима може бити задовољан, једноставно тако васпитавати децу – каже Јовановић и поручује „трка за материјалним добрима и комфором намеће нам да будемо нешто друго него што јесмо – бића која само јуре и не стижу нигде“.
Медијски пројекат „Покрени се – здрав живот је на дохват руке“ суфинансира Град Ужице. Ставови изречени у овом медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства
Učitavanje komentara...