Питање за надлежне, да ли је ужичка Железничка станица након реконструкције плаћене новцем грађана у износу од 35 милиона динара, безбедна како за путнике, тако и за запослене?
Бетонске надстрешнице на перонима, су потпуно пропале и са њих се цеди и лије вода преко електричних каблова и само је питање када ће пасти. Клупе испод надстрешнице су потпуно мокре и на њих путници не могу ни да седну. Вентили на чесмама на перонима су заврнути, јер би вода кроз пропале цеви плавила канцеларије испод, на исти начин је у канцеларијама избијала и канализација. Како кажу запослени, електроинсталације нису замењене, а пошто станица није прикључена на топловод и у канцеларијама се користе ТА пећи, кллиме и грејалице, мрежа је преоптерећена и у страху су од пожара, а као запослени немају никакву могућност да ситуацију промене или укажу на проблеме јер се “за све пита управа у Београду“. Дренажа такође није урађена па су зидови станице стално мокри, обрасли маховином и пропали, а због воде и леда, забрањено је и кретање спољним степеницама.
Извођач радова је била фирма “БМЦ Конект“ и како је наведено у тадашним СНС хвалоспевима реконструисана Железничка станица је украс „Инфраструктуре железнице Србије“ и града Ужица“. Једино што је од “козметичке реконструкције” видљиво је офарбана фасадна цигла, за шта би поштен молер узео не више од 500 евра са све фарбом…Тако да и реконтрукција ужичке Железничке станице може да уђе у анале “Како је плачкана Србија”.
Učitavanje komentara...