Најновија истраживања Института Батут показују да је све већи број гојазне деце, а гојазност доводи до тежих здравствених проблема, до дијабетеса, чак и до вероватноће настанка повишеног крвног притиска. У том раном животном добу долази до компликација које су везане и за чак ментално здравље. Све више деце јавља се са проблемима са коштано зглобним системом, деформитети стопала и кичме. Мислим да је заиста последњи тренутак да се једна оваква тема стави на сто и да се крене озбиљно решавање једног овако великог проблема. Свесни смо чињенице да модерне технологије, услови живота, повећан животни стандард, живот у пренасељеним градовима, све више опредељују децу, односно младе да буду физички неактивни. Пре свега деци школског узраста пада интересовање за учешће у спортским активностима. Физичка неактивност деце, а поготову адолесцената утиче на њихов физички и духовни развој, рекао је за Инфоеру директор ЈП „Велики парк“ Ненад Ђокић.
Мој утисак је и мишљења сам из године у годину да је све мањи број деце која се баве спортом, физичком активношћу. То моје мишљење засновано на основу тога, што је на спортским теренима, игралиштима све мање деце. Деца су за комјутерима, на мобилним телефонима, а она мало старија, нажалост у кладионицама. Један велики проблем, не само код нас у граду, не само у нашој земљи, већ на глобалном нивоу у целом свету. Заиста морамо уложити максималне напоре, сви заједно да зауставимо овај да негативан тренд. Оно што локална самоуправа може да уради је да унапреди спортску инфраструктуру, школске сале, инклузивна игралишта за децу са посебним потребама, да је направи интересантаном деци, да их привуче.
Шта можемо у граду понудити за спортске активности?
Предузеће којим управљам, Јавно предузеће „Велики парк“ одржава и управља спортским објектима на територији града Ужица. Ту су стадион „Радомир Антић“, затим још шест фудбалских терена, два у Крчагову, два у Турици, један у Севојну, један у Кремнима. Управљамо градским базеном, градском плажом, халама у Великом парку и у Крчагову, а током зимских месеци пружамо услуге и на клизалишту. Ми смо заиста посветили велику пажњу да одржавамо спортску инфраструктуру и да је унапредимо. Почели су грађевински радови у Крчагову на постављању терена са вештачком травом. По окончању зиме, биће настављени и њихов завршетак очекује се до краја пролећа. Паралелно, изводиће се радови на садашњој тзв "шљаци", где ће бити нови терен са природном травом, димензија 30x80м. На оба терена планирано је постављање аутоматског система за заливање. Постојећи објекат, где су свлачионице, биће реконструисан и надограђен, а простор додатно уређен. Желимо да наша деца имају добре услове и да не одлазе у суседне средине због бољих услова. Средства за вештачку подлогу обезбеђује ФСС.
У оквиру услуга које пружамо, даћу вам један пример конкретно. На градском базену одлуком градског руководства омогућено је нашим ђацима из града Ужица да час физичког васпитања одрже на базену са наставником. Овај потез није уродио плодом. Ја сам указивао да би требало, људи који воде те ресоре у граду да нађу модел да обезбеде новац за те наставнике. Деца не смеју да трпе. Знате шта би за децу значило да један час пливања имају у току недеље.
Наше предузеће одлуком Града пружа бесплатно услуге коришћења објеката школама. На стадиону током пролећа и јесени све школе долазе и одржавају часове физичког васпитања.
Мишљења сам да је изузетно значајно да се развија тај базични, школски спорт. Живимо у времену где се тражи резултат, сад и одмах. Постављају се краткорочни циљеви и по мом мишљењу то је кратког даха. Да бисте остварили врхунске резултате ви морате да имате базу. Доћи до врхунских резултата, направити једног врхунског спортисту, то је процес, то су године рада, труда, залагања, жртвовања, а одакле почиње, од базе. То је тај школски спорт, где једноставно на том нивоу не сме да буде елитизма и стављања у фокус резултата. Прилика и шанса треба да се да својој деци. Та такмичења треба да се омасове, да се деца на њима друже, да се радују, да стичу здраве животне навике.
Да ли имате идеју како привући омладину да се бави спортом?
Мени је рецимо идеја да следеће године, приликом организовања спортских дешавања млади анимирају, да се позову неки од наших врхунских спортиста из овог града, који су остварали велики успех. Да они попричају са том децом, да се обрате деци, да им кажу њихов животни пут и да није циљ увек победити. Једноставно много је битно научити и губити, али да после пораза треба наставити даље, треба устати и радити још јаче и још боље. Као крајњи резултат не морају се и немогуће је да се сви остваре и да постану врхунски спортисти, али ће кроз један такав начин живота, пре свега постати прави, добри и здрави људи. Треба да изграде тај начин живота, те животне навике, да се баве спортом, да тренирају свакодневно или бар три, четири пута у току недеље, да би у некој средњој и каснијој животној доби имали очувано здравље. Млади у раној животној доби тешко да могу бити свесни значаја и тешко да могу бити свесни неких каснијих последица, зато је ту пре свега породица, школа и друштво.
Похвалио бих Спортски савез Ужица који годинама на стадиону „Радомир Антић“ организују бројна школска такмичења, али је и ту, из године у годину, све мањи број деце. Постоје људи, који се заиста труде, али не могу сами. Све више људи одустаје, повлачи се, не раде свој посао. Морамо сви заједно да уложимо огроман труд и да радимо. Рад, рад и само рад за нашу децу, јер то је најбоље улагање у будућност.
Медијски пројекат „Покрени се – здрав живот је на дохват руке“ суфинансира Град Ужице. Ставови изречени у овом медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства
Učitavanje komentara...