Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Ужицу је организовало прву, од планираних пет по градовима у Србији, инфо-сесију у оквиру кампање „Унапреди родну равноправност” на којој је учествовао и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов. Министарство ову кампању организује у партнерству са Немачком развојном сарадњом у оквиру пројекта „Подршка социјалном укљућивању у Србији“ која пружа експертску подршку.
Тема инфо – сесије је примена Закона о родној равноправности, односно, извештавање о остваривању родне равноправности. Према овом Закону који је усвојен 2021. године, обавеза свих органа јавне власти, послодаваца који запошљавају више од 50 запослених, синдиката, политичких странака и тела за родну равноправност, јесте да Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог подносе Годишњи извештај о родној равноправности. Зато је циљ кампање да све обвезнике подсети на ову обавезу и пружи им смернице за припремање извештаја.
Према речима министра Томислава Жигманова, ужичка локална самоуправа као и организације цивилног друштва које делују на подручју Ужица, доста су урадиле на остваривању равноправности жена што доприноси да се овај важан друштвени изазов на што бољи начин реши. Влада Републике Србије посвећена је овом питању кроз развој и унапређење нормативног оквира па је пре неколико година донет и нови Закон о родној равноправности који прати нова стратегија и акциони план.
Како је навео министар Жигманов, изазови у родној равноправности су учешће жена у политичком животу где постоје механизми који гарантују 40 одсто њихове заступљености у свим представничким телима, али када се ради о извршним органима власти и руководећим местима у јавним предузећима, постоје одређене несразмере. Када је у питању економски положај жена, чињеница је да је њихов рад мање плаћен, да су бројније на евиденцији Националне службе за запошљавање, посебно су осетљиве групе старијих жена 45 плус и зато је потребно уводити додатне програме њиховог оснаживања и доквалификације како би могле да обезбеде економску снагу. Жене у руралном подручју имају једну врсту проблема, затим жене из маргинализованих група, националних заједница, пре свега Рома, особе са инвалидитетом. Зато, према речима министра Жигманова, укупно решавање овог проблема мора уважавати хетерогеност и специфичност када је у питању разуђеност потреба и интереса жена у Србији. Кампања казује да Влада Републике Србије подржава то што локалне самоуправе раде заједно са организацијама цивилног друштва и што се додатно указује на важност свих да чине кораке који ће довести до остваривања равноправности жена у сваком сегменту друштвеног живота.
Према речима министра, Закон о родној равноправности усклађен је са европским стандардима и његова досадашња примена дала је и одређене резултате и постоје помаци у многим подручјима, али када је у питању економско оснаживање жена, за сада емпиријских података о напретку нема и зато је потребно и даље чинити све како би се свакој жени пружиле једнаке могућности да у пуном смислу оствари своју равноправност.
Др Јелена Раковић Радивојевић, овом приликом је истакла да се у ужичкој локалној самоуправи посебна пажња посвећује родној равноправности. Тако је током прошле године донет Акциони план до 2027. године како би биле унапређене активности у овој области.
- Град Ужице поуздан је партнер у великом броју пројеката који имају за циљ економско оснаживање жена како у градском, тако и у сеоском подручју. Бројне жене су прошле кроз обуке и радионице са циљем успостављања свог бизниса. Одлично сарађујемо и са свим организацијама цивилног друштва. Град Ужице годинама уназад финансира рад СОС телефона и предузимамо све оне активности које су нам неопходне да за подручје града Ужица отворимо и сигурну кућу- рекла је градоначелница Ужица и навела да су жене у градској управи заступљене са око 40 одсто на местима одлучивања, а није мали број жена које су и на руководећим позицијама како у установама тако и у јавним предузећима. Др Јелена Раковић Радивојевић је поручила да ће и током ове године бити настављене све активности на унапређењу родне равноправности.
Роберт Бу, представник пројекта Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији”, истиче да је кампања један од начина да укаже на значај Закона о родној равноправности и извештавање. За сада има око пола милиона обвезника, али у Министарство стиже мали број Годишњих извештаја тако да је кампања и начин да се обвезници додатно мобилишу. У наредном периоду ГИЗ планира да подржи Министарство у изналажењу дигиталног решења за извештавање.
Према речима др Биљане Стојковић, инфо – сесије су прилика да се анимирају људи да поступају у складу са Законом, да не праве грешке и да не буде кажњавања, јер су предвиђене санкције. Честе грешке обвезника у категорији органа јавне власти и послодаваца су да они који немају обавезу да именују лице задужено за родну равноправност они га именују, а они који имају обавезу то не ураде. Догађа се и да се едукацијом баве неовлашћени субјекти и дезинформишу јавност, као на пример, да судови нису обвезници примене Закона, а заправо јесу. Најскорији пример дезинформације је да су месне заједнице обавезне да задуже лице за родну равноправност, што није тачно. Према речима др Биљане Стојковић, већина субјеката навикла је да води евиденцију разврстану по половима само за запослена лица, али је потребно да се она води и за радно ангажована лица која су запослена по уговору о привременим и повременим пословима, по уговору о делу, о раду на одређено. Медији имају веома важну улогу и препознати су у члану 44 Закона о родној равноправности.
- Апелује се на медиј да родно осетљиво извештавају, доприносе сузбијању стереотипа и предрасуда и истинској равноправности полова у нашем друштву. Недавно су ме питали да ли ћемо кажњавати појединце и појединке уколико не користе у својим текстовима родно осетљив назив занимања и професија. Наравно, да нећемо, јер је Закон врло стриктан. Он не предвиђа кажњавање појединаца нити послодаваца, већ предвиђа кажњавање органа јавне власти - рекла је др Биљана Стојковић и истакла да се ради само о санкцијама и одредбама које се односе на примену члана 37 Закона о родној равноправности.
Др Биљана Стојковић је подсетила на препоруку РЕМ-а из 2021. године у којој се сугерише електронским медијима да користе родно осетљиве називе, а да се штампани медији труде да у потпуности имплементирају члан 44 Закона о родној равноправности и да сваком приликом користе родно осетљив језик.
На инфо – сесији говорили су и проф. др Зорица Мршевић, истраживачица и Даница Тодоров, експерткиња за родну равноправност.
Učitavanje komentara...