Великогоспојински пост траје од 14. до 27. августа по новом календару, а завршава се празником Велике Госпојине 28. августа. Верници ове дане посвећују молитви, уздржању, миру, праштању и љубави, у знак сећања на смрт Пресвете Богородице и њено вазнесење на небо.
Протојереј Велимир Врућинић, старешина Саборне цркве у Новом Саду, истиче да телесно уздржање није само одрицање од одређене врсте хране, већ средство за развијање духовних врлина.
„Пост нас просто наводи на тај један подвиг, а уздржање нас вежба да ми задобијемо послушање, смирење, љубав и самоуздржање“, рекао је Врућинић.
Према правилима поста, верници се уздржавају од хране животињског порекла, а током већег дела поста пости се на води и уљу. Изузетак је празник Преображења Господњег, 19. августа, када је дозвољено јести рибу.
Црква у овом периоду вернике позива да пост не схвате само као промену начина исхране, већ и као време за одрицање од лоших мисли, жеља и поступака, уз више молитве, праштања и љубави према другима.
„На нама је да прихватимо одређени период и подвиг у оној мери у којој нам душа и тело дозвољавају, јер је то духовна вежба која доноси духовне плодове“, поручује протојереј Врућинић.
Великогоспојински пост сматра се строжим од Божићног и Апостолског поста, а посебно је посвећен поштовању Пресвете Богородице. Први помени овог поста везују се за списе Теодора Студита из 826. године, док је његово трајање коначно утврђено на Цариградском сабору 1166. године.
Пост се завршава 28. августа, на Велику Госпојину. Уколико празник падне у среду или петак, верници ни тог дана не једу мрсну храну, већ рибу.
Učitavanje komentara...