Циљ овог истраживања је да кроз комбиновање званичних статистичких података, анализе прописа и институција и истраживања ставова младих, прати промене у положају младих, процењује ефекте јавних политика и обезбеди основу за креирање политика заснованих на доказима, напомињу из ове организације.
Проблеми младих
Оно што млади издвајају као највећи проблем, према истраживању ове организације, јесу високи трошкови живота. 82,6% младих наводи високе трошкове живота као један од највећих проблема младих у Србији. Затим следе корупција (76,9%) и недостатак демократије и правде (71,3%), саопштила је Кровна организација младих Србије.
Перцепција незапослености као проблема значајно је опала: са 89,1% у 2017. години на 35,8% у 2026. години, наводи КОМС. Број незапослених младих данас износи 62.437, што је за око 133.000 мање него 2014. године, додаје се у саопштењу.
Запосленост и квалитет живота
Иако је незапосленост младих смањена, 55% запослених младих није запослено на позицији за коју се школовало, док још 11% ради на позицији која је делимично повезана са њиховим образовањем, истиче се у извештају ове организације.
За пристојан живот у Србији млади најчешће процењују да је потребно више од 130.000 динара месечно, док је просечна зарада нижа и износи 121.650 динара, а више од четвртине младих сматра да никада неће моћи да купи сопствену некретнину, наводи Кровна организација младих Србије.
Млади и утицај на политичке процесе
Према овом истраживању, готово 90% младих са правом гласа каже да би изашло на изборе када би се одржали наредне недеље. Ипак, 84,8% сматра да политички систем у Србији уопште не омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке.
Скоро 7 од 10 младих учествовало је у некој форми протеста, док је 58% учествовало у потписивању петиције или народне иницијативе у претходној години, наводе организатори истраживања.
Однос младих према демократији и подршка чланству у ЕУ
53,9% младих сматра демократију најбољим обликом владавине, саопштила је КОМС. Такође наводе да 39,6% сматра да је Србији потребан јак вођа, док 45,6% сматра да јој јак вођа није потребан.
У оба случаја, ставови су значајно другачији него у годинама пре 2025, напомиње КОМС.
Подршка чланству Србије у ЕУ први пут је натполовична, истичу из ове организације. 53,1% младих подржава улазак Србије у Европску унију, 26,9% му се противи, док 19,9% не зна како би одговорило, наводи се у извештају. Како напомињу, ово је највиша забележена подршка чланству у ЕУ међу младима од почетка објављивања Алтернативног извештаја 2017. године.
По први пут, највећи број младих сматра да би Србија своју спољну политику требало првенствено да ослања на Европску унију (40%), испред опције балансирања између Истока и Запада (32%), додато је између осталог.
Ментално здравље као једно од важних отворених питања
31,3% младих своје ментално здравље оцењује као лоше, док се више од трећине младих (36%) није осећало добро и расположено током већег дела или читавог посматраног периода, пише КОМС. Чак 50,3% младих сматра да стручна помоћ за проблеме са менталним здрављем није довољно доступна, наводе они.
Однос младих према личној слободи, одсуству корупције, правди и владавини права
Овогодишњи налази показују наставак тренда позитивнијег односа младих према демократији и Европској унији, уз високо вредновање личне слободе, одсуства корупције, правде и владавине права, пише у саопштењу.
Млади и одлазак из, односно останак у Србији
Према овом истраживању, 47% младих планира да се исели из земље, док 42% не планира тренутно, али не отписује ту могућност. Од њих, преко 75% младих би се преселило у земље Европе. За останак у земљи већина младих као разлог наводи жељу за мењањем Србије како би била пристојна за живот и рад, додато је у извештају.
Како наводе из Кровне организације младих Србије, десето издање Алтернативног извештаја представља десет година континуираног праћења положаја младих у Србији, те осим прегледа актуелног стања, овогодишњи извештај омогућава поређење са претходним годинама и показује како су се мењали проблеми, ставови и очекивања младих.
Они истичу да је на основу налаза дефинисан и сет препорука за унапређење положаја младих у областима обухваћеним истраживањем. И додају да овај јубиларни извештај не говори само о томе како млади живе данас, већ и о томе шта десет година података говори о променама у друштву и политикама према младима.
Ово истраживање реализовано је током априла-јуна 2026. године и обухватило је две основне технике - деск анализу институционалног и нормативног оквира и онлајн истраживање међу младима од 15 до 30 година, наводе организатори.
Према њиховим речима, у истраживању је учествовало 1.186 младих из Србије. Како наводе, узорак је стратификован према годинама, полу и месту/региону становања, а упитник је садржао укупно 98 питања из области политичког и друштвеног учешћа, вредности младих, образовања, запошљавања и мобилности, као и безбедности и здравља.
Učitavanje komentara...