- Сав тај рад у Колу, хуманост са сестрама и грађанима Ужица чини да треба да оставимо једну лепу поруку за будуће генерације, да виде да се све може кад се хоће, ако имате добро вољу и душу, али и мислите другима као што мислите себи - истакла је председница Кола Слободанка Мира Станковић Ћирковић
Траг доброте се може оставити на различите начине, али смо сведоци да су добротвори у Ужицу и околини некада завештавали своју имовину и средства за добробит бројних генерација. У данашње време то је реткост, али и даље постоје личности које својим делом показују хуманост и љубав према свом народу и друштву, делећи мисију доброте.
Слободанка Мира Станковић Ћирковић, је од 2000. године председница Кола српских сестара Ужице. За протекли период каже да није било лако организовати бројне акције али је увек на првом месту имала подршку породице, као и сестара тако да жеља и упорност да се помогне завршавала се на заједничку радост.
Као дугогодишња председница одлучила је да како каже, својим одласком остави иза себе и породичну кућу у Ужицу Колу српских сестара.
- То што остављамо иза себе, то смо ми. Кућа ће бити опремљена са материјалом свих ових година шта је урађено не само на локалном него и на регионалном и међународном нивоу. Идеја да породичну кућу у Ужицу оставимо Колу потекла је још 2012. године у разговору са мојим синовима када су биле велике акције, а ситуација код нас таква да треба да учинимо и нешто више. Одлучили смо да једину кућу коју имамо у Ужицу оставимо Колу, јер су тада моји синови били Станко у Немачкој а Саша у Београду, док сам се ја збринула на Златибору. С обзиром на сав тај рад у Колу, хуманост са сестрама и грађанима Ужица чини да треба да оставимо једну лепу поруку за будуће генерације, да виде да се све може кад се хоће, ако имате добро вољу и душу, али и мислите другима као што мислите себи-истакла је председница Кола Слободанка Мира Станковић Ћирковић.
Она наводи да ако Коло српских сестара настави даље да живи остављамо му на располагању нашу кућу, ако не, кућа се враћа у првобитно стање јер имам породицу. То ће бити законски решено, да обезбедим сигурност да се не би поновила ситуација Анке Јовановић која је кућу оставила Колу, а да о томе нема трага. Зато ништа нисмо могли да остваримо, па смо годинама без просторија. Анка је између два рата била веома посвећена хуманитарном раду јер је у Првом светском рату изгубила оба сина, а затим јој је супруг преминуо од туге. Она је од своје куће направила интернат за сиромашне ученице које су се ту школовале уз њену помоћ, објаснила је наша саговорница.
- Наши суграђани су се показали као врло хумани у различитим акцијама, али посебна инспирација био је и велики допринос Колу мог сина Станка, што и сестре знају и умеју да цене. Подршку је пружао са свих страна, али највише материјалну, тако да је увек помагао у тешким ситуацијама. Преко Кола српских сестара довео је и организацију ХЕЛП у Србију, па се дуго у 40 градова делила хуманитарна помоћ. Станко је и иницијатор увођења немачког језика у школама. Првобитно то су била једно или два одељења, а онда је то заживело и сада је по шест одељења. Осим хуманитарне помоћи кроз новац и поклоне веома је важан и рад на културно- просветитељском пољу и то не може једно без другога-наглашава наша саговорница.
Од 2014. године Станко Станковић Ћирковић обезбеђује и најбољим ученицима немачког језика, речник и новчана средства. У 2024.години додељено је 10 награда у Првој основној школи, Ужичкој гимназији и Основној школи „Слободан Секулић“.
У Колу српских сестара све је на добровољној бази и оно није ничије власништво, већ је једна велика породица. Она може да функционише само уз велико поштовање и предан рад. Заинтересованих има да се прикључе Колу, али велике послове углавном реализује неколико сестара. Важно је ко год може да помогне, ми ценимо тај допринос - истиче Станковић Ћирковић.
Рад ужичког Кола није се задржао само на локалном нивоу, већ је шест сестара основало 2018.године Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре што говори да и у најбољим временима има људи којима треба помоћ.
Сабором кола српских сестара учињен је велики помак тако да хуманитарни рад има шире акције и у будућности. До сада су удружени даривали велике суме новца и друге врсте помоћи.
Од оснивања Сабора договорено је да свака од сестара буде председавајућа по годину дана. Велика част била је одржавање Сабора 2023.године са 120 учесника на Златибору, истиче Станковић Ћирковић уз велику захвалност за помоћ и подршку из Општине Чајетина. Она је током председавања организовала велике акције које су од значаја за цео Сабор.
- Издвојила бих посету манастиру Света Петка Изворска код Параћина где је преко 80 штићеница које не могу без туђе помоћи. Та посета захтевала је велику организацију и посао за које сам окупила 250 сестара. Сакупиле смо помоћ од 10.000 евра у новцу и скоро исто толико у натури, храни, постељинама, са 7.000 пелена. Током посете мати Гликерија је рекла да не памти да је у манастиру било 250 хуманитарних радница на једном месту. Ова акција била је од изузетног значаја на ширем плану -наводи Станковић Ћирковић.
Наша саговорница издваја и посету Косову и Метохији и ту акцију је организовала као председавајућа Сабора. Њих око 70 прикупило је 7.400 евра, а примио их је владика Теодосије у Грачаници. Владика је позвао студенте и професоре Богословије, игуманије, сестре из Призрена и Грачанице, тако да их се окупило преко 150 што је била и велика част да сви буду заједно.
- Замолила сам владику да тај новац проследи угроженим породицама и део средстава за неки од манастира. Владика Теодосије нам је рекао да не морамо сваки пут кад долазимо да доносимо помоћ и поклоне, већ да смо довољни и као подршка. То је био изузетан догађај-истакла је Станковић Ћирковић.
За све протекле године председница Кола је сакупљала материјал тако да је 2023.године објављена Монографија Коло српских сестара-Ужице „Мисија доброте (1921-2022) аутора Слободанке Мире Станковић-Ћирковић у издању Историјског архива Ужице. Монографија је представљена у Граду Ужицу уз присуство представника Града, сестара и сарадника и на Сајму књига у Београду.
- Прикупљена документа, извештаји, записи и фотографије током рада и акција сведоче када и колико се делила велика помоћ. Све то ако стоји у фиокама и нема публицитет, онда као да се није ни догодило. Зато оно што је вредно треба да се покаже, напише, да остане траг-оцењује наша саговорница.
Додајмо, да традиционално Коло српских сестара за празнике Материце и Божић организује и награђује ученике средњих школа за најбоље радове на литерарном и ликовном конкурсу на тему „Мајка“. Циљ конкурса је неговање лепих речи, мисли и породичних вредности. А што се тиче даривања сваке године сестре пред црквом деле пакетиће, воће и слаткише.
Председница Кола Слободанка Мира Станковић Ћирковић поручује да - не може човек одједном да буде на два места, наводећи свој пример Ужица и Златибора, па зашто онда кућу да не оставим Колу.
Имам одавно дивне сараднице и сви смо у „ланцу“ добробити. Поносна сам на Ужице и Ужичане, не само кад је материјална помоћ у питању, сви смо ту и што се тиче културе, образовања и других области нашег друштва.-
А Коло наставља да шири доброту, помаже свима којима је потребна помоћ и лепа реч.
Пројекат „Корак у корак, образовање и задужбинарство“ суфинансира Град Ужице. Ставови изнети у датом пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...