У Народном позоришту одржана је свечана академија поводом 180 година освећења Цркве Светог Георгија у Ужицу. Ова светиња средином 19.века заузимала је значајно место у образовању и просвећењу народа ужичког и својом градитељском лепотом и данас плени као један од најзначајнијих верских и културно-историјских споменика западне Србије.
Протојереј-ставрофор Милић Драговић дотакао се у својој беседи свих важних момената који сведоче о дугој историји Ужица и православне хришћанске вере на овим просторима, на године искушења и мучеништва који је ужичка црква пролазила са својим верним народом. Један од тих важних догађаја био је Петровдан 1807. године када су Турци предали Ужице у руке српских устаника жељних слободе више од три века, беседио је Драговић о борби која је бојем на Љубањама и Другим српским устанком завршена, а јунак постао о остао сердар Јован Мићић.
- Уз велику муку, али уз веру и љубав према Богу живоме, Ужичани православци по неким записима 700 хришћана, подижу Цркву Светог Георгија која је освештана на Ђурђиц 1844. године – подсетио је Драговић на време у коме осим караванских није било колских путева, на пожар у Ужицу који је 1862. помогао да се Турци без одлагања одселе у Босну и минирање ужичке тврђаве годину дана касније. На време када су кириџије били главни путници, али и на времена када су из прелепе Ужичке реалке одлазили ђаци у свет како би га освојили и у Ужице донели нова достигнућа. О развоју Ужица тога доба сведочи отварање хидроцентрале на Ђетињи 1900. године на Илиндан пет година после централе на Нијагариним водопадима по Теслиним принципима наизменичне струје. Уследили су балкански, Први и Други светски рат који је у Србији и грађански јер се певало „ти на мене пушку брате, а ја пушку брате на те, ти у чету, ја у гарду петокраку на кокарду“, говорио је Милић о времену које је донело нову веру и нове пароле, јер је стварање новог света подразумевало рушење старог. А и ово време Ужице ће памтити по томе што од 1844. године до скоријих дана (црква у Крчагову и на Белој Земљи) није подигнута ни једна црква.
- Сва искушења кроз која је пролазио наш народ пролазила је и наша црква. Носила је мудрост да будемо људи, како је наглашавао наш благопочивши патријарх Павле. Свештенсво које је свих тих векова служило Богу и свом народу трудило се колико је умело и знало да реч божију која је дошла кроз јеванђеље не буде ничим окрњена и зато сам сигуран да у нашем граду има доста хришћана који имају и име и образ и лик Христов који носе кроз овај свет-беседио је на академији протојереј- ставрофор Милић Драговић..
У свом обраћању градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић је рекла да нас „култура сећања обавезује да обележавамо и славимо важне догађаје из прошлости, а посебно симболе саборности у вери у којој не смемо бити јаки само на речима“. Подсетила је да је у времену у коме је турско становништво у Ужицу било далеко бројније од православног зидан храм што је био смео покушај у то време. Она је рекла да је Црква ужичка 18 деценија место окупљања и зближавања православних верника и да је неколико пута претрпела значајна оштећења од којих највеће у пожару 1955. године када је изгорело 12 икона и оштећено око 57 фрески.
- Без обзира на околности које у турбулентним временским дешавањима, често нису биле наклоњене вери, црква је опстајала захваљујући људима који су дубоко веровали у хришћанске вредности као део нашег идентитета и трудили се да на тим вредностима из најплеменитијих побуда васпитавају своје потомство - рекла је на свечаности градоначелница Ужица уз податке да је Црква Светог Георгија од 1954. године под заштитом државе и да се на торњу ове светиње и данас налази сат постављен 1859. године као први јавни сат у нашем крају.
Скуп је почео извођењем тропара Светом Георгију, а током свечаности певане су духовне и светосавске песме у извођењу Етно групе „Ђурђевак“, дечјег црквеног хора „Ђурђевак“ а наступили су и ученици Етно-секције Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“.
Učitavanje komentara...