У Ужицу је обележена 106. годишњица ослобођења у Првом светском рату када је 29. октобра 1918. године у град ушао Коњички дивизион, Тимочке дивизије, Друге армије под командом Степе Степановића. Организатори обележавања значајног датума историје Ужица били су Удружење потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" и Црквена општина Ужице.
Погинулим ратницима служен је помен и положени венци на спомен-плоче са њиховим именима на Цркви Светог Ђорђа, рад краљевог сликара Михаила Миловановића. У програму су учествовали хор при Цркви Светог Ђорђа и хор ОШ "Стари град".
У име Удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" венце је положила делегација у којој су били некадашњи начелник Генералштаба ВС, генерал Љубиша Диковић, ученица седмог разреда ОШ "Стари град" Катарина Мудреша и потпуковник авијације и некадашњи командант аеродрома "Поникве" Драган Крсмановић.
У име града Ужица венац је положио заменик градоначелница Рајко Радосављевић који је рекао да погинулим ратницима одајемо дужно поштовање за жртву коју су поднели бранећи свој град и своју отаџбину.
Председница Удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић", историчар Весна Лучић подсетила је да је Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника од чега 845.000 цивила и око 402.000 војника. Од тога 58 одсто мушког становништва од 18 до 35 година.
- Имали смо највише људских губитака од свих учесника рата када бисмо гледали постотак становништва и једини смо који су имали два пута више жртава цивила, него војника, тако да Први светски рат, на основу свега што знамо, можемо слободно назвати геноцидом над српским становништвом, а за наше цивиле и војнике били су организовани и логори у Аустро-Угарској и Бугарској – рекла је Лучић. Говорећи о култури сећања Лучић је подсетила да се Одлуком Владе Србије од 2012. године Дана примирја 11. новембар или како је приметилаа дан победе Србије у Великом рату, док друге земље победнице обележавају овај дан деценијама уназад и том приликом носећи црвени мак на реверу током целе недеље пред празник у земљама Комонвелта, а Француској цвет различка као симбол страдања.
- У доба Краљевине Југославије празник 11. новембар је обележаван, а ли не у својству државног празника. Крај Другог светског рата донео је неке нове празнике, нове државе, нова сећања и заборав у наш народ. Празник је уведен тек 2012. године и препорука је да се целе недеље пред празник носи Наталијина рамонда, као симбол овог догађаја – рекла је Лучић уз причу о цвету фениксу који уз мало воде може да оживи и васкрсне баш као српска војска прошавши албанску голготу и победнички ушавши и у Ужице.
- Да смо свесни историје своје породице, свесни себе на дан када обележавамо ослобођење Ужица у Великом рату овде би трабало да буде хиљаду Ужичана и сви би са поносом те недеље носили Наталијину рамонду. Зато вам је данас деле ученици школе "Стари град" да вас подсети на неке славне и не тако давне догађаје, навеле је председница ужичког удружења потомака ратника која је изразила наду да ће се за следећу годину обележавања овог празника јавити и друге школе за учешће.
Поред организације овог догађаја чланови Удружења положили су цвеће и на спомен бисте Михаила Миловановића, Косте Тодоровића, Димитрија Туцовића и Душана Пурића које се налазе у парку код Команде, ГКЦ-а и Паласа.
Učitavanje komentara...