- Ћирилицу треба чувати и сачувати, али трећа технолошка револуција и свет глобалног бизниса често намећу другачија правила комуникације и употребу писма – наводе привредници са којима смо разговарали
Чистунци или мондијалисти по језику и писму? Унапред да кажемо, ништа од тога. Чињеница је да само у српском језику има око осам хиљада турцизама док просечно образован човек употребљава две до три хиљаде речи у свом говору. И у погледу питања ћирилица или латиница можемо послушати књижевника Љубомира Симовића и као важније поставити питање колико имамо неписмених на ћириличној и колико имамо неписмених на латиничној страни. Ћирилицу посматрамо као део наше и културе света као што и други народи имају своја писма по којима су препознатљиви и која негују. И једно и друго писмо су равноправни и израз су слободе сваког појединца. Декретима и насиљем над језиком као живом творевином никада се добро не постиже. Међутим, чињеница је да је у дигиталном добу у коме живимо присутна изложеност свакога од нас мноштву непреводљивих речи и израза рецимо из света информационих технологија. Реклама данас више продаје робу него њен квалитет и зато су многе маркетиншке агенције унапред спремне на глупост само да би назив који су наметнуле за одређени производ или услугу постао популаран. Има тога и на главној ужичкој улици и било би смешно да није тужно како на ћирилици тако и на латиници. Културолошки значај нашег изворног писма писма намеће закључак да је потребно више пажње обратити на ћирилицу. На главној ужичкој улици спортски речено потез према Алексића мосту у преимућству је по броју ћириличних натписа у односу на Градски трг и део главне улице која поред Ускоковића пролаза води до Народног музеја. Поменимо неке Ташнерска радња „Курлагић“, Курлагина кафана, „Кадињача“, књижара „Звезда“, пекара "Старчевић”, брза храна „Скадарлија“, апотека “Кршенковић”, "Декор", златаре “Драгачевац” и "Дабовић”, школица “Коцкица" само су неки од ћириличних натписа. Ужичани са којима смо разговарали слажу се да би ћириличних натписа требало да буде више на улици, барем у називима занатских радњи уз што мање страних речи којима треба превод. Свет привреде има своје аргументе и каже да трећа технолошка револуција у свету глобалне економије, слободног кретања капитала, људи и робе има своја правила. Слажу се да ћирилицу треба чувати, али и бизнис захтева другачија правила комуникације.
Ево шта је о ћирилици за “Вести” говорио књижевник, професор Видан Николић:
Штета да ћирилицу запоставимо, а латиницу потиснемо
– Законом је регулисана употреба оба писма. Била би велика штета да се ћирилица запостави, али, исто тако, било крајње неодговорно да се вештачким путем српска латиница потисне – говорио је за "Вести" књижевник и некадашњи професор Учитељског факултета у Ужицу Видан Николић који нас је прерано напустио.
У урбаном језгру града Ужица за обележавање институција и услужних или производних фирми јавља се употреба два писма – ћирилица и латиница. У процесу интеграција и дезитеграција српскога језика, и коначно после “рас пада” српскохрватскога књижевнога језика, чинило се да ће ћириличко писмо (изворно српско писмо) било потиснуто у други план латиничким писмом. Зато је фронт у одбрану ћирилице био постављен као велики патриотски чин.
Треба поћи од става да су оба писма (српска ћирилица и српска латиница) - српска писма. Мото једне наше савремене наше (српске) читанке за основну школу био је: “Два наша писма / два наша ока”. Законом је регулисана употреба оба писма. Била би велика штета да се ћирилица запостави, али исто тако било би крајње неодговорно да се вештачким путем српска латиница потисне.
Српска (Вукова) ћирилица је највећи „српски бренд“ (да узмемо ту страну реч), али се „не може извозити“; али се преко латинице упознаје толико информација да бисмо били потпуно ван онога што се дешава у свету. Латиничко писмо је у саобраћају, у медицини, у свим природним наукама (наравно, ту је и грчки алфабет). Човек који у нашој земљи зна само једно писмо – сматра се да је „полуписмен“. Када се данас говори о употреби писма у урбаном језгру града Ужица, треба раздвојити неколико ствари. Језичка политика (коју воде стручњаци за ту област) и државна политика (која је регулисана законом), оставља да се употреба писма/писама сагледа и са практичног аспекта (економског) и културолошког, онда је разумљиво што имамо употребу два писма. Само треба разликовати употребу српске латинице и енглеске латинице (за коју у неким случајевима има оправдања). На пример, у Русији је дозвољено да се поред руске ћирилице употребљавају и друга писма (на пример, енглеско), али је за такве руске фирме порез већи, јер се сматрају да су иностране. Дакле, ако узмемо економске и/или културолошке разлоге, ваљало би у пракси неговати оба писма, а где јемогуће ако је натпис српском латиницом ставити и ћирилицу, или ако је на енглеском или кинеском ставити још и српску ћирилицу (или српску латиницу). На путу ка Европи, у нашој земљи све је већи број страних фирми које се пишу изворно на језику и писму (на немачком, енглеском, француском), јер њихова роба (сада и у нашим погонима страних фабрика) у свет иде већ препознатљива по светској марки.
– Упућени смо на рад са целим светом. Пишем и ћирилицом и латиницом и користим оба писма. У пословном делу и моје фирме и сваке фирме која ади ван Србије уобичајена је употреба енглеске латинице како цео свет разуме. Што се тиче занатских радњи и фирми које послују у оквиру Србије или су упућене на рад у локалу нормално је да користе ћирилицу и ћириличко писмо. Власници малих радњи и кафића мало другачије гледамо на поједине теме. Сви се труде да привуку муштерије. Боре се, имају запослене, морају да остваре приход. Уколико су већ закупили објекат, плаћају кирију и запослене кроз рекламу која је можда страна реч сматрају да ће се приближити циљној групи којој ј услуга намењена. Ако би осетили да нама као потрошачима или корисницима одређених услуга много значи ћирилица верујем да ће то препознати у корист ћирилице. Једно су државне институције и употреба писма, а друго привреда и бизнис. Све чешће је у употреби термин “пословна џунгла” који описује колико је данас тешко и ако не пазиш и не бориш се преко ноћи те нема. Треба радити са децом и указивати на значај ћирилице, али учити их и језик дигиталних технологија без кога нема развоја земље.
Бранко Бешевић, предузеће “Унитраг” које се бави превозом робе у међународном друмском саобраћају
– Назив фирме и лого је латинични. Користимо ћирилицу у пословној комуникацији колико ситуације допуштају. Колико знам једино Грци имају обавезу да назив фирме буде на грчком алфабету. Наша ћирилица посебно треба да буде заступљена када су у питању традиционалне делатности, рецимо занатске радње и етно угоститељски објекти. “Унитраг” 99 одсто својих активности обавља са иностранством. Назив фирме на ћирилици био би неразумљив страним партнерима који користе абецеду и енглески језик. Чак и Немци који држе до свог језика користе у пословној комуникацији енглески више од 50 одсто. Али верујте пословна комуникација на немачком “отвара врата” сигурно више да ће наша фирма добити посао, него да смо причали на енглеском.
Драган Пјевић, власник агенције “Кремна-турист” из села чувених пророка чија су предсказања бележена ћирилицом
- Пожељна је употреба ћирилице у комуникацији на домаћем терену. У својој агенцији промовишемо Креманско пророчанство у туристичке сврхе и сав материјал о њему је на ћирилици. Међутим, постоји проблем када у комплекс дођу туристи из других земаља, Немачке, Словеније, Чешке и Словачке који кажу да им је то неразумљиво. Онда сам издао и књигу на латиници као и део рекламног материјала на страним језицима и латиници. Бавим се туризмом, мора се опстати и потребно је зарадити. Када је туристичка привреда у питању мора да постоји баланс. Свакако “да” натписима на нашој ћирилици, али и на латиници и на страним језицима објашњења због туриста. Ради контакта са светом штампао сам флајере и на латиници, али и на кинеском и руском. Пре короне имали смо доласке аутобуса са кинеским туристима, док су нам словеначке агенције тражиле флајере на латиници. Свако има у привреди одређене потребе, али примећујем да су нам често неразумљиви поједини натписи на ужичкој главној улици. Моја прва фирма звала се “Костреш” по српском ускоку за време Турака чије сам име желео да сачувам и све је било на ћирилици назив фирме и лого, "Кремна-турист” је назив фирме за који сам се определио јер говори да смо туристичка агенција из села пророка.
Učitavanje komentara...