Надина доброта се дели у тишини

За два ипо месеца Нада Обрадовић, предузетница из Ужица успела је да свом младом раднику Николи Чолићу и његовој породици обезбеди топли дом

У бројним акцијама на различите начине прикупља се помоћ за најугроженије, а Нада Обрадовић, предузетница из Ужица решила је да сама помогне, са жељом да Никола Чолић живи у нормалним условима. У породици Чолић из Потпећа код Ужица живе Никола, његова мајка и непокретна бака. Пре годину ипо дана почео је да ради у Надиној фирми, прво у хладњачи, а затим у продавници. Показао се као као вредан радник, а његову муку нико није могао да примети.

Нада је сасвим случајно сазнала крајем септембра у каквим условима Никола живи када га је једног дана после посла одвезла до куће.

- Питала сам га, где ти живиш? Видела сам трошну кућу са урушенм кровом. У кући су били отпали плафони и вода је текла низ зидове. Са супругом и сином сам се договорила да бар кућу укровимо пре зиме. Зато смо прво кућу надзидали и ставили кров, а затим изолацију и фасаду. Када смо дошли до унутрашњег дела тек тада су почели да се „отварају“послови за које су требала додатна средства- прича за „Вести“ Нада Обрадовић.

Она није очекивала да ће се у ову причу укључити и други људи, а сви мајстори и радници били су затечени условима у којима су Чолићи живели. Наставили су са радовима на сређивању зидова и плафона, а онда и унутрашњих радова на инсталацијама и опремању. Неки су за радове наплатили део средстава, други који су желели да помогну да се што пре заврши наплаћивали су само материјал. Када би им Нада објаснила о чему се ради фирме и појединци су сами донирали материјал или средства колико је ко могао. Иако ни од кога није ништа очекивала, свима дугује велику захвалност на помоћи који су пружили Николи. Наравно било је и оних који су свој рад наплатили.

- За све ми је била потребна помоћ мајстора које је тешко обезбедити одмах, па су ми многе фирме и појединци изашли у сусрет. Драго ми је и што су неке фирме које су родитељи водили, сада наследила деца и наставила њихов посао. Није било фирме којој сам се обратила, а да се нису одазвали. Поред ужичких, севојничких одазвала се и фирма Маxима из Лучана која је омогућила материјал за завршетак спољних радова на кући - наводи наша саговорница.

Урађено је и грејање за целу кућу захваљујући донацији Занатског центра Андрић тако да се Никола први пут огрејао за својих 20 година. То је за сваку похвалу, истакла је Нада.Сви радови на кући и комплетно опремање завршени су за два ипо месеца.

- Изузетно је важно да сви који су помагали нико није гледао да ли ће то бити у раду, материјалу, новцу, кућним апаратима...Пуно њих се одазвало тако да бих желела свима да се захвалим, као и представницима Града Ужица и породици Јевтовић који ме подржавају у различим акцијама.Ми у граду треба да знамо како поједине породице живе и колико можемо да им помогнемо.

И док показује фотографије куће од пре и после завршетка радова није јој свеједно, показујући како су изгледали дневни боравак,соба, купатило...

Недавно је Нада у знак захвалности пријатељима и свима који су на неки начин помагали организовала ручак на коме је прослављен и Николин 20. рођендан.

- Ми смо само покушали да му на неки начин надокнадимо те године, да заборави тешке услове у којима је одрастао. Народ каже да је најважније да се „мирно спава и да се добро добрим враћа“, истиче Нада. Она наводи да је имала тешко детињство и да је живот није мазио, па можда отуда њена потреба да помаже другима. Како каже има много сличних случајева и тужно је што се често од њих “окреће глава“.

Ово је сада завршено, али додаје да има још једна кућа под Дрежничком градином, па се нада да ће током ове године бар мало помоћи и том младићу. Јер ако човек жели да помогне то ће и остварити, зато што има људи који препознају хуманост и доброту.

Додајмо, да је Нада Обрадовић и председница Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ из Дрежника и да је помагала у обнављању старе школе, увођењу грејања у дрежничку основну школу, обнову музејске поставке... Година пружа помоћ за обнову и уређење верских објеката не само у Ужицу него и другим општинама.

Упитана шта је њена жеља, одговара да се коначно заврши Бановски пут који спаја Дрежник, Пожегу и Ариље у дужини 1,8 километара који припада општини Пожега. За ту деоницу сама је финасирала пројекат 2020.године са 297.000 динара, уз обећање председника општине да ће после тога пут бити урађен. Тек две године касније 2022. године како јој је речено пројекат је предат министарству. Нема сазнања да је пројекат одобрен, али тај пут још увек није урађен.