Љубање: Спомен-плоча припадницима Југословенске краљевске војске у отаџбини

На иницијативу ужичког Одбора потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић“ мештани Љубања поставили су на овдашњу школу спомен – плочу жртвама рата 1941-1945. са именима тринаест симпатизера и припадника Југословенске краљевске војске (ЈКВ) у отаџбини. Спомен-плоча је откривена у недељу и служен помен уз саслужење свештенства ужичке цркве. Споменик су открили Миливоје Николић, председник МЗ Љуабње и Раде Тешович, један од потомака погинулих.

Члан Одбора из Љубања Данило Станојевић подсећа да је спомен-плоча на школи борцима НОБ-а постављена 1951. године, а ратницима од 1912-1918. 1999. године и да је идеја била да на плочи буду уписана и имена војника Југословенске војске који су погинули у Априлском рату и војника Југословенске војске у отаџбини.

- Од тринаест уписаних жртава девет је погинуло од Немаца, а двојица од партизана. У рату који нам је наметнут од Немаца сви погинули су жртве рата, једни у једној, други у другој колони и сви су пали за слободу сходно својим убеђењима, једни су бранили краља, а други борили за партизански покрет. Сви су они жртве рата – наводи Станојевић.

После одржаног помена архијерејски намесник протојереј Милош Босић упутио је присутнима речи добродошлице „на место измирења српског народа и место помена свих који су у Великом рату положили животе за отаџбину Србију као и у Другом светском рату, иако некад на различитим странама“. Председница Градског одбора потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић“ Весна Лучић рекла је да је 20. век српском народу као ни једном у Европи донео „велике муке и велику тугу почев од 1902. године и погрома Срба у Загребу“, док смо у „Првом светском рату били једини народ који је изгубио два пута више цивила од војника или трећину становништва“. У обраћању је истакла да су „посебна поука Други светски рат и његове последице почев од стравичног злочина над Србима у НДХ и ликвидирања сто Срба за једног Немца...“

- Светосавски дух Срба је налагао да се боримо и страдамо за слободу и правду. То су чинили и наши преци у оба ослободилачка покрета. У коначном ова спомен-плоча сведочи да смо највише страдали зато што смо Срби – рекла је Лучић уз речи да је Удружење потомака „Мајор Коста Тодоровић“ поносно што је спомен-плоча допуњена именима страдалих и да се „нада да ће сходно овом примеру и на Кадињачи подићи крст, јер су као крштени страдали и да ћемо на другим спомен местима уписати све настрадале Србе и тако нас поучити да треба да опростимо и ујединимо се“.

Откривању спомен-плоче, помену и полагању венаца у дворишту школе у Љубањама присуствовали су потомци и родбина жртава чија су имена била неправедно заборављена. У име локалне самоуправе скупу је присуствовао Драгољуб Стојадиновић, члан Градског већа за друштвене делатности.

- Они су својим мученичким страдањем за свој род, слободу и веру купили себи улазнице за царство Божије. Ове плоче на којима су имена жртава и ово сећање на њих је за нас потомке и земљаке много је важније - рекао је Раде Тешовић чији је деда, дрежнички свештеник једна од жртава. Затим је прочитао имена свих страдалника чији трагичан крај бележи завичајна историја.

Раде Тешовић, свештеник Српске православне цркве, родом из Љубања са службом у Дрежнику због својих антикомунистичких ставова, привржен традицији прогоњен, садистички мучен и убијен од комунистичких власти у Крвавцима 1945. године. Гвозден Ђурић, погинуо у Априлском рату бранећи отаџбину. Миливоје Марковић, жандармеријски поднаредник ЈКВ у отаџбини, погинуо у Босни 1945. године. Милован Неговановић, припадник ЈКВ у отаџбини, стрељан од стране четника на Јабланици на Златибору 1944. године. Будимир Прљевић, резервни наредник, припадник Кораћевић четника, стрељан на Бањици, децембра 1942. године. Велимир Прљевић, припадник ЈКВ у отаџбини, убијен 1946. године. Драгомир Прљевић, припадник Кораћевић четника стрељан на Бањици децембра 1942. године. Момчило Прљевић, припадник ЈКВ у отаџбини, стрељан од стране партизана на Варди 1944. године. Никола Прљевић, припадник ЈКВ у отаџбини, умро у логору у Немачкој 1941. године. Миливоје Прљевић, припадник ЈКВ у отаџбини стрељан у логору на Бањици 1943. године. Миломир Тешовић, рањен у Априлском рату 1941. и од последица рањавања умро у Косовској Митровици. Драган Ћитић, убијен од стране Немаца у Љубањама 1944. године.Стеван Ћитић, заробљен у Априлском рату и убијен у Немачкој 1941. године.