Књига „Крвава граница“ потпуковника Драгутина Димчевског, јединог команданта одбране Кошара 53.граничног батаљона представљена је у Ужицу у организацији СУБНОР-а Ужице, а чији је издавач СУБНОР Врање.
Књига је трајно сведочанство о храбрости, споменик страдалима и захвалност за њихову жртву у одбрани државне границе са Албанијом током НАТО агресије 1999.године на Савезну Републику Југославију. О борбама на караули Кошаре говорили су учесници, тада војници Гвозден Гавовић, из Чајетине и Веселин Ђокић из Ужица. О догађајама током и после НАТО агресије говорио је генерал Љубиша Диковић, тада командант 37. моторизоване бригаде, а касније начелник Генералштаба Војске Србије и Зоран Лубура,бригадни генерал и председник Градског одбора СУБНОР-а Врање. На промоцију у Ужице дошао је и пуковник Золтан Дани који је командовао јединицом која је током НАТО агресије 27.марта 1999. године оборила авион Америчког ратног ваздухопловства Ф 117 Ноћни јастреб у атару села Буђановци.
Битка на Кошарама трајала је 67. дана у којој је 26 војника изгубило живот, а 53.гранични батаљон бранио је 69,9 километара најтежи и увек нестабилан део од укупно 115 километара државне границе са Албанијом. Та граница према Албанији натопљена је крвљу, јер су и у миру и у рату гинули граничари, војници и старешине о чему сведоче и називи караула по њиховим именима Бошко Жиловић, Дејан Радановић и Митар Војиновић.
Аутор књиге потпуковник Драган Димчевски рекао је да ово је сведочанство са границе, где је као непосредни учесник од 9. априла до 14. јуна 1999. године у току копнене агресије командовао у бици на Кошарама.
- Књигу сам написао да извучем из заборава 26 хероја са границе, јер ми смо морали по сваку цену да спречимо нападе и улазак на нашу територију шиптарско терористичких снага тзв. ОВК, Војске Албаније и специјалних снага водећих земаља НАТО пакта. После вишедневног, страховитог бомбардовања 9. априла 1999. године у јутарњим сатима са територије Албаније почела је копнена агресија здружених снага терориста, албанске војске, плаћеника и специјалаца НАТО агресора. Најтежи дан био је 11. април на Васкрс када је осам погинуло и то су били судбоносни догађаји по старешине и војнике, тако да су ми и даље слике јасне и живе, то је део мог живота - истакао је Димчевски.
Књигу је завршио 2022.године, а у изјави за ужичке „Вести“ командант са Кошара Димчевски каже да - почео је да пише тек после промена власти 2012. године. Око четири године сам писао књигу, на основу мог ратног дневника, ратних бележница и документације. Пишем допуњено издање и сада то могу слободно да радим. Написаћу све до тоталног гашења 53. граничног батаљона 2000. године, али и о обиласку породица погинулих, неке су и угашене о чему имам прецизну евиденцију. Све породице сам обишао после повлачења са Косова и Метохије - нагласио је потпуковник Димчевски.
Генерал Љубиша Диковић говорио је о догађајима у том ратном периоду, наводећи да је крвљу исписана наша историја.
- Често се поставља питање да ли смо побели или изгубили, а ја им кажем „борили смо се, а победили смо онога тренутка када смо одлучили да се боримо“ - истакао је Диковић.
Упитан зашто се тек последљих година сазнало за хероје са Кошара, за „Вести“ генерал Диковић истиче да - то је била одлука оних људи који су имали прилику да управљају системом, дакле државом, а самим тим да управљају и информисањем, да се у јавности пласирају информације које су у том периоду биле у интересу тих људи. И да се случајно не би десило да се „боду очи“ онима који су извршили агресију, вероватно надајући се да ће се ствари заротирати за 180 степени, да ће све оно што су обећавали пре тога испунити. Сведоци смо данас после 25 година да од тога ништа није било, да је све то била једна велика лаж и превара. Срећа је да се и после толико времена почиње о томе причати, мора се и треба причати, јер опстаћемо ако то будемо радили. А имаћемо коме да причамо до год у томе будемо упорни.
Кроз причу о свему шта се дешавало циљ је како наводи Диковић, да се разбију многе заблуде у којима смо били до сада.
- Важно је да се истина сачува због људи који су дали свој живот бранећи земљу која је била нападнута зато што су тако хтели моћници, да узму парче земље Србије који и дан-данас отимају, а ми и даље водимо борбу за Косово и Метохију, али на један другачији налич - закључио је генерал Диковић.
Борац битке на Кошарама Гвозден Гавовић, граничар рањен је 15. маја 1999.године од гелера минобацачке ватре. О тим данима говорио је на промоцији књиге „Крвава граница“ истичући да је то сведочанство о аутентичниим догађајима и људима који су се херојски борили за одбрану земље.
- Тог дана када сам рањен командант Димчевски почео је пред војницима да ме грди што је за мене у том тренутку било страшно, а нисам могао ништа да му кажем. После тога дошао је и рекао ми да је морао тако да би се други војници чували. То је само један од детаља кроз шта смо заједно прошли и како је бринуо о сваком војнику, зато му се захваљујем што нас је сачувао јер смо били много млади - истакао је Гавовић који живи у Чајетини.
Ужичанин Веселин Ђокић, борац на Кошарама говорио је о свом искуству из тог периода, као и о породици и друговима.
- Писао сам шта сам осећао и шта се дешавало у нотесу који сам добио на поклон. Сада када то вама читам поново преживљавам те дане и то ми се никада неће избрисати из сећања. Били смо млади и суочени са страхотама рата који је обележио наше животе. После 25 године од те битке могу да кажем и да имам привилегију што сам упознао све те људе. Идеја није само да истакнемо нас са Кошара него и све друге, јер никоме тих дана није било лако, као ни породицама. Што се граничара тиче из нашег краја двојица су били из Ариља Драган Петровић и Славиша Лучић, из Пожеге Ненад Голубовић, из Чајетине Гвозден Гавовић, из Ужица осим мене, Милован Цветић и покојни Дарко Јокић, чији су мајка и син овде на промоцији, а из Косјерића тада десетар Миле Пантовић. Из касарне у Крчагову у прекоманду на караулу Кошаре, послат је и водник Иван Васојевић-Јагуар из Сјенице који је погинуо 11. априла на Васкрс 1999. године - истакао је Ђокић на промоцији књиге.
Ђокић додаје још из Вода за интервенцију имена погинулих и то 8. марта војник Жарко Вучковић, заставник прве класе Миле Апостоловски, 9. априла првог дана напада као прва жртва битке на Кошарама је војник Мирослав Стојановић, на Васкрс 11. априла погинуо је војник Симо Поповић, а са њим и двојица са карауле Морина Радиша Илић и Иван Богосављевић. А затим 14. априла погинуо је и командир вода за интервенцију потпоручник Предраг Леовац.
- Наш задатак у Воду за интервенцију био је да први притекнемо у помоћ на свакој караули где се деси инцидент и да утврђујемо нашу границу. Били су то тешки дани о чему сведочимо и моја је обавеза да причам о тим људима док сам жив - нагласио је Ђокић.
У име издавача на промоцији књиге бригадни генерал Зоран Лубура, председник Градског одбора СУБНОР-а Врање, рекао је да нас повезује и то што је Ужичка република током Другог светског рата трајала 67 дана, а исто толико и битка на Кошарама 1999.године.
- Народ треба да зна ко је тамо био на бранику и ко је бранио нашу земљу. Овом књигом хтели смо да подигнемо споменик свима који су дали своје животе у одбрани отаџбине, да се захвалимо свима који су учествовали у одбрани и дали свој допринос. У Србији имамо много Гвоздена и Веселина којима треба да одамо почаст и поштовање, јер су се одазвали позиву и стали на бедем отаџбине. А није им било лако - истакао је Лубура.
Лубура се осврнуо и на појављивање неких самозваних команданата, а истина је и у овој књизи где је записано ко је био учесник на нашој крвавој граници. Наш циљ и обавеза је да младим људима пренесемо шта се све тада дешавало. Поред 1999. године била је тешка и 1998. година када су нам на границама и караулама гинули војници и они који су им помагали у обављању задатака у одбрани земље.
У име Града Ужица члан Градског већа Драгољуб Стојадиновић рекао је да - као друштво морамо учинити све да они који су преживели и чланови њихових породица живе достојанствено.
Додајмо, поред одликовања учесника битке на Кошарама, највиши орден Карађорђеву звезду првог степена добили су само генерал Љубиша Диковић, тенисер Новак Ђоковић и два колектива у Србији.
У програму промоције учествовали су ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“ и историјске секције Ужичке гимназије са професорима.
Промоција књиге „Крвава граница“ како су најавили из СУБНОР-а Врање биће настављена и у другим градовима Србије упознајући грађане са истином о јунацима битке на Кошарама и ратним данима трагичне 1999. године током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
Učitavanje komentara...