- Ћирилица је један од стубова српског идентитета, нашег постојања и трајања– каже Синиша Спасојевић
На иницијативу Синише Спасојевића 2019. године Скупштина општине Бајина Башта једногласно је усвојила „Декларацију о заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта“, прву такве врсте у Србији, што је био знак да ће локална самоуправа подржати активности које су Декларацијом предвиђене. Убрзо су њени ефекти постали видљивији оснивањем манифестације „Ћирилична баштина“ која се уздигла до националног нивоа. После три године настаје Парк ћирилице, потом „Ћирилична бициклијада“. Све у Бајиној Башти. Истовремено, уз велику подршку, не само локалне самоуправе, већ и Министарства културе, на предлог Спасојевића, увелико почиње развијање идеје за отварање, првог у Србији, Дома ћирилице у којем ће бити смештен први Музеј ћирилице и то надомак средњовековног манастира Рача. И то не случајно, јер је ту, како је академик Злата Бојовић рекла, било „гнездо књиге“. И ту није крај. Нове идеје се рађају и планови за њихову реализацију. О томе шта је до сада урађено на промовисању, заштити и неговању српског националног писма у Бајиној Башти, што увелико надраста локални ниво, шта се приводи крају и који су планови, за овај број „Вести“ говорио је Синиша Спасојевић, руководилац пројекта „Дом ћирилице“, координатор радне групе за израду сталне поставке у Музеју ћирилице и председник Организационог одбора манифестације „Ћирилична баштина“.
- За сада смо задовољни како се одвијају радови који су почели у другој половини августа. Рок за њихов завршетак је 90 дана, односно, 16. новембар. Иако зависе од временских услова, надам се да ће рок бити испоштован. Већ се назиру обриси амфитеатра. У првој фази комлетно смо реконструисали објекат, школу стару око сто година. Замењене су све инсталације, столарија, уведено је грејање на пелет, системи за дојаву пожара. За будући Музеј ћирилице је уређено је око 270 квадрата изложбеног простора намењеног за сталну поставку о ћирилици и то је почетна тачка културно-образовног центра Дом ћирилице. Сада радимо нову ограду око објекта, спољашње осветљење, клупе, инфо табле, јарболе, партерно уређење где ће подлога бити бехатон плоче, али и травнате површине. Желимо да урадимо заокружену целину за дешавања која су планирана у дворишту Музеја ћирилице. У овој фази набавићемо и основни намештај који је важан за функционисање Дома и Музеја ћирилице.
- Активности у вези сталне поставке почеле су још прошле године. У тиму су стручњаци из области српског језика, академик Злата Бојовић, проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Виктор Савић, проф. др Вања Станишић, ту је и наш пријатељ Жељко Марковић, директор Историјског архива у Ужицу, члан Националног савета за културу Републике Србије и историчар Горан Васић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, такође, члан Националног савета који има искуства у музеологији, у изради сталних поставки. Имали смо више састанака на којима смо отклањали одређене недоумице. Жеља нам је да то не буде сасвим класичан музеј, већ да га поставком учинимо да буде примамљив млађим генерацијама, да буде занимљив и да нам се људи враћају. Осим сталне поставке планирамо да организујемо бројна дешавања, а у будућности, надамо се да ће се и то десити, да понудимо и смештај у непосредној близини Музеја ћирилице.
- Кренули смо од настанка ћирилице, од Ћирила и Методија. Значајан део биће посвећен и Рачанској преписивачкој школи, „Мирослављевом јеванђељу“ и другим споменицима српске писмености, реформаторима српског језика и осталим периодима све до данашњих дана. Желимо да поставка буде занимљива и странцима, посебно оним народима који користе ћириличко писмо.
- Очекујемо да до краја године имамо пројекат поставке, али да ли ћемо моћи набавку обавити одједном или ће то бити у фазама, видећемо. Биће нам потребно време за израду одређених реплика, набавку појединих књига. Циљ је да ћирилица буде квалитетно, стручно и репрезентативно представљена кроз све фазе њеног историјског живота, од почетка до данас. Тако да се надам да ћемо током пролећа идуће године имати поставку.
Бар за наредну туристичку сезону?
- Да. Последњих месеци имамо већ доста упита и од туристичких агенција, али и појединаца који очекују отварање Музеј ћирилице
- Посебно моје интересовање за промовисањем ћирилице јавља се пре десетак година када ми постаје јасно колико је ћирилица значајна за наш национални идентитет, а колико је ње све мање у нашој свакодневици. Био сам члан Општинског већа и добар део материјала за седнице писан је латиницом, а мени се то није допадало. Почео сам да инсистирам да се то мења што је уродило плодом. После тога, одборник Зоран Раковић и ја предложили смо Скупштини општине да усвоји „Декларацију о заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта“ и она је је једногласно усвојена 2019. године. То је прва Декларација ове врсте коју је једна локална самоуправа усвојила у Србији. Као што су сада и Дом ћирилице и Музеј ћирилице први у Србији. Декларацијом смо предвидели и конкретне мере, као и оснивање манифестације која би била посвећена заштити и неговању ћирилице чији су темељи манастир Рача, њихова преписивачка школа и чување „Мирослављевог јеванђеља“ током Другог светског рата. Тако, као директна последица Декларације, настаје манифестација „Ћирилична баштина“ која брзо стиче национални статус и за коју Бајина Башта добија награду „Културни образац“. Успевамо врло брзо да у наш град доведемо значајне личности и научнике из области српског језика, историје, уметности, културе. Овогодишњу, шесту „Ћириличну баштину“ отворио је министар културе Никола Селаковић. Све то говори да смо на правом путу и да има конкретних резултата.
- Парк ћирилице отворили смо 2022. године. То није велики простор, али је до тада био неуређен, а у центру је града. Сматрао сам да можемо да га уредимо у леп кутак за децу, посвећен ћирилици, али и туристима, јер у њему имамо инфо табле које их усмеравају на одређене локације у нашој општини, као на манастир Рачу и на Рачанску преписивачку школу. Милош Јелисавчић, општински архитекта и ја осмислили смо мобилијар. Парк ћирилице брзо је постао популаран и заживео је. Сада је централно место окупљања деце у Бајиној Башти. „Ћирилична бициклијада“ је повезивање здравог начина живота и локација везаних за ћирилицу у нашем граду. Почетком сваког септембра бициклисти крећу из Парка ћирилице, долазе до будућег Дома и Музеја ћирилице, затим до манастира Рача, па до излетишта „Ћирилица“ у близини Скита Светог Ђорђа где колеге из НП „Тара“ говоре о екологији и Националном парку. У повратку посетимо манастир Рача где се говори о значају Рачанске преписивачке школе, чувању и неговању ћирилице. Последње две године имали смо част да се учесницима „Ћириличне бициклијаде“ обрати владика Јован Пурић.
- Нисам очекивао овако леп ток, да ће се све дешавати у оваквој мери и овако брзо. Ми јесмо били одлучни и упорни, а нове приче су се брзо отварале. Круна свих тих активности на том таласу је Дом и Музеј ћирилице. Грађевински радови се две године заредом уз изузетну подршку Министарства културе одвијају тачно по плану, школа је брзо реконструисана, а и садашњи радови партерног уређења прате динамику. Гледамо да убрзамо активности везане за поставку, али да то не буде на уштрб квалитета. Потребно је да буде онаква какву ћирилица и заслужује зато су у њену израду укључени најбољи српски научници у овој области.
- Дом и Музеј ћирилице нису локалног, већ националног значаја и наша жеља је да то буде државна или делом државна, а делом општинска институција. О томе ћемо још разговарати када буде готова и стална поставка. Музеј ћирилице представљаће и указивати на значај нашег писма, док ће Дом ћирилице бити нова културна институција која ће својим активностима, радионицама, предавањима, представама, промовисати ћирилицу. Жеља нам је да у будућности преко пута зграде Музеја ћирилице направимо сале за конференције, у којима ће бити одржавани научни скупови. Ако све буде текло по плану, саградили бисмо и смештајне капацитете тако да бисмо добили заокружен комплекс који ће бити посвећен култури, српском писму. Желимо да будућим активностима учинимо ово место живим целе године, да људи овде дођу и да имају могућност и да се задрже.
- Захваљујући свим досадашњим активностима промовисања ћирилице, Бајина Башта је и формално започела сарадњу са најзначајнијим научницима и националним институцијама у овој области. На пример, са Матицом српском смо потписали Протокол о сарадњи за заштиту ћириличког писма и њихови научници су драги гости који учествују у нашим манифестацијама које захваљујући њима добијају национални значај. Народна библиотека Србије изразила је спремност да из свог фонда одређене књиге везане за ћирилицу одваја за библиотеку која ће бити при Музеју ћирилице. Опет, с друге стране, Бајина Башта је постала позната не само по природним лепотама, већ и као престоница ћирилице. Тај имиџ нас прати и то постаје и туристички значајно. Тако да се за Музеј ћирилице већ распитује значајан број туриста, али и туристичке агенције како би га уврстили у своју понуду. Нама и јесте циљ да Музеј ћирилице посећују, пре свега, ђачке екскурзије, не само из наше земље, већ и региона, али и из других земаља.
- Ћирилица је један од стубова српског идентитета, нашег постојања и трајања. Многи су Срби у прошлости страдали што су писали ћирилицом која је била и законима забрањивана у појединим земљама и код нас када смо били под окупацијом. Сада је мало невероватно да морамо да се боримо да се у нашој држави користи наше писмо што говори о недостатку свести о значају националног писма. То бисмо могли да променимо и да ова прича коју негујемо у Бајиној Башти има шири одјек тако што би се и са нивоа државе учинили конкретни кораци, а већ су неки најављени, да наше писмо буде враћено на место које му припада. Веома је важно и да што више појединаца подстакнемо да почну да користе ћирилицу. Томе ће бар мало допринети усавршавање ових наших постојећих и осмишљавање нових манифестација које ће и у наредном периоду само још више промовисати Бајину Башту као престоницу ћирилице. Историчари српског језика наводе да се Бајина Башта налази у географском средишту прве српске земље па нека и у будућности баш одавде, поред реке Дрине и испод планине Таре, снажно наставимо да ширимо причу о ћирилици и да што пре дођемо до тога да је свака српска кућа истински дом ћирилице.
Učitavanje komentara...