Народни музеј Ужице и Град Ужице обележили су 83. годишњицу страдања радника и цивила од експлозије у Партизанској фабрици оружја и муниције. Према досадашњим подацима 22. новембра 1941. године погинуло је око 120 лица, од којих је именом и презименом познато 111 лица и то 62 цивила и 49 радника из фабрике оружја и муниције.
Одавањем поште и полагањем венаца на споменик жртвама експлозије обележена је годишњица уз парастос трагично настрадалим који су служили свештеници ужичке цркве.
Од радника у фабрици оружја била је формирана Пушкарска чета у саставу Ужичког партизанског одреда
- Дана 22. новембра 1941. године око 15 часова у попречном делу тунела где су били смештени материјал и фабрички производи, дошло је до експлозије која се ланчано проширила и на фабрику оружја и на склониште. Нико није могао тачно рећи ко је све остао у тунелима, а ко се спасао. Експлозије су у таласима трајале све до идућег дана. У експлозији је уништен цео арсенал оружја спреман за фронт. Нико није могао тачно рећи ко је све оство у тунелима, а ко се спасао. Експлозије су у таласима трајале све до идућег дана. У експлозији је уништен цео арсенал оружја спреман за фронт. Погинула је цела смена радника у фабрици оружја и цивили који су се нализили у склонипиту - речено је данас у трезорима Народног музеја.
Ослобођењем Ужица 24. септембра 1941. године, под контолом партизанских војних власти почела је са радом Партизанска фабрика оружја и муниције, једина у поробљеном делу Европе која је производила оружје против фашистичког окупатора. Радници у фабрици су били свесни важности снабдевања партизана оружјем и муницијом. По наређењу Врховног штаба НОПОЈ, у подземним просторијама изграђеним пре избијања Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије, усељена је фабрика оружја и муниције, тачније њено муницијско одељење и алатница, док је леви део тунела био склониште намењено грађанима који су ту тражили заклон од тада немачких авиона.
Даноноћним радом у три смене у фабрици оружја и муниције радници су произвели 2.700.000 пупчаних метака, 90.000 метака за пиштољ, 21.040 пушака, 30.000 ручних бомби и 2.000 нагазних мина. Такође је велики ремонт на око 20.000 панцирних топовских граната, поправљено ово 4.500 пушака, 200 тешких митраљеза, 300 пушко-митралеза, неонов тенкова и већа количина другог оружја. Оружје и муниција производила у Ужицу, стизала је до партизанских јединица у Босни и Херцеговини, Шумадији, Црној Гори.... - наведено је из Музеја.
Присутнима се обратио и Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице који је истакао да "њихову жртву не смемо заборавити никада. А да генерацијама које долазе оставимо свест о томе колико је овде жртава страдало, али и осталих за слободу коју имамо".
Унуци погинуле Стане Антонијевић су Драгиша Филиповић и Гордана Карајић дошли су на обележавање годишњице од страдања.
Стана Антонијевић, била је радница фабрике оружја и живот је изгубила са 37 година живота.
- По причи мог оца који је тада имао 13 година, она је нађена код врата где се угушила од експлозије - рекао је унук Драгиша.
Унука Гордана додаје да она није требала тај дан да ради, али је колегиница замолила да би опрала веш. Мој отац после смрти мајке одлучио је да са ујаком оде у рат током кога је и одликован.
Потомци истичу да им значи што их из Музеја позивају и што се обележава годишњица, али им је и жао што њихов отац није имао прилику да томе присуствује.
Венце и цвеће положочи си представници Града Ужица, Општине Севојно, Први партизан, СУБНОР-а, Удружања потомака ратника и других организација.
Učitavanje komentara...