Veliki četvrtak jedan je od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva. Na Veliki četvrtak desio se niz važnih događaja, a jedan od najznačajnijih je Tajna večera, rekao je za Radio Užice sveštenik Ljuban Petrović.
– Na Tajnoj večeri Isus Hristos je sa svojih 12 učenika blagoslovio hleb i dao ga njima, rekavši: „Jedite, ovo je telo moje.“ Nakon toga blagoslovio je vino i rekao: „Pijte, ovo je krv moja.“ Onaj ko jede telo moje i pije moju krv, biće blagosloven, istakao je Petrović.
Nakon Velikog četvrtka, sledi Veliki petak – najtužniji dan za hrišćane. Obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od veselja i proslava, a u narodnoj tradiciji postoji verovanje da se tog dana ne rade poslovi ni u kući ni u polju.
– U petak ujutru Hrista odvode da mu sude, razapinju ga na krst na Golgoti, zajedno sa još dva razbojnika. Time se Gospod žrtvovao za sve ljude i spasenje sveta – objasnio je Petrović.
Velika subota, ili Strasna subota, važan je hrišćanski dan koji obeležava sećanje na Isusa Hrista i njegov silazak u Ad – mesto gde odlaze duše nakon smrti. Nakon silaska u Ad, Isus je pobedio smrt i omogućio vaskrsenje. Vaskrs, koji pada u nedelju, smatra se najradosnijim hrišćanskim praznikom.
– Za svaku nedelju se pripremamo kao da je Vaskrs, i nedelju često nazivamo Mali Vaskrs. Za Vaskrs se pripremamo pokajanjem i smirenošću, a istovremeno i pripremamo sebe da sa bližnjima podelimo radost Vaskrsenja. Gospod je pobedio smrt, ali nam je ostavio zadatak da vaskrsavamo druge – tako što ćemo posećivati i brinuti o bližnjima, rekao je Petrović.
Vernici obeležavaju Vaskrs u krugu porodice, a tradicija je da se jaja farbaju na Veliki petak – običaj koji potiče još iz prethrišćanskog perioda. Jaja su oduvek bila simbol rađanja i pobede nad smrću: kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. Kucanje jajima na Vaskrs označava skidanje ljuske i rađanje novog života.
Učitavanje komentara...