Sveti velikomučenik Dimitrije bio je rimski vojni zapovednik koji je živeo u 3. i početkom 4. veka. Zbog ispovedanja i širenja hrišćanstva, mučen je i pogubljen.
Na mestu njegovog groba, gde su ga solunski hrišćani tajno sahranili, kasnije je podignuta crkva, te je svetac postao zaštitnik grada Soluna.
Prema predanju, iz njegovog groba širili su se mirisi bosiljka i smirne, tako da je u narodu poznat i kao Mirotočivi, a veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Uoči ovog praznika trebalo bi biti kod kuće. Verovanje je da onaj ko Mitrovdan provede van svog doma, noćivaće tokom naredne godine u tuđim kućama.
Na ovaj dan ne bi trebalo grditi decu jer bi, prema predanju, dete moglo biti nemirno sledećih godinu dana. Žene na današnji dan, veruje se, ne treba da koriste vreteno, češljeve i makaze jer to može doneti nesreću u kući.
Do Mitrovdana, nekada su se završavali veliki poljski radovi i radovi na otvorenom. Verovanje je da posle ovog praznika zima može svakog časa da iznenadi.
Ako na Mitrovdan pada sneg, govorilo se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i da se sneg može zadržati do aprila. Oblačno vreme najavljivalo je toplu zimu, a vedar dan ukazivao je na oštru i hladnu zimu.
Za ovaj praznik vezan je i običaj hajdučkog rastanka, te je tako nastala izreka: „Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak“.
Mitrovdan se obeležava i kao krsna slava u mnogim srpskim domovima, a slave ga i neki esnafi. U nekim mestima slavi se i kao zavetina.
Učitavanje komentara...