Velikogospojinski post traje od 14. do 27. avgusta po novom kalendaru, a završava se praznikom Velike Gospojine 28. avgusta. Vernici ove dane posvećuju molitvi, uzdržanju, miru, praštanju i ljubavi, u znak sećanja na smrt Presvete Bogorodice i njeno vaznesenje na nebo.
Protojerej Velimir Vrućinić, starešina Saborne crkve u Novom Sadu, ističe da telesno uzdržanje nije samo odricanje od određene vrste hrane, već sredstvo za razvijanje duhovnih vrlina.
„Post nas prosto navodi na taj jedan podvig, a uzdržanje nas vežba da mi zadobijemo poslušanje, smirenje, ljubav i samouzdržanje“, rekao je Vrućinić.
Prema pravilima posta, vernici se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla, a tokom većeg dela posta posti se na vodi i ulju. Izuzetak je praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Crkva u ovom periodu vernike poziva da post ne shvate samo kao promenu načina ishrane, već i kao vreme za odricanje od loših misli, želja i postupaka, uz više molitve, praštanja i ljubavi prema drugima.
„Na nama je da prihvatimo određeni period i podvig u onoj meri u kojoj nam duša i telo dozvoljavaju, jer je to duhovna vežba koja donosi duhovne plodove“, poručuje protojerej Vrućinić.
Velikogospojinski post smatra se strožim od Božićnog i Apostolskog posta, a posebno je posvećen poštovanju Presvete Bogorodice. Prvi pomeni ovog posta vezuju se za spise Teodora Studita iz 826. godine, dok je njegovo trajanje konačno utvrđeno na Carigradskom saboru 1166. godine.
Post se završava 28. avgusta, na Veliku Gospojinu. Ukoliko praznik padne u sredu ili petak, vernici ni tog dana ne jedu mrsnu hranu, već ribu.
Učitavanje komentara...