Prema predanju, carica Jelena je Časni krst pronašla 326. godine pri obilasku svetih mesta u Palestini. Posle ovog otkrića, Patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst, te je tako u crkvenom kalendaru zapisan i kao Vozdviženje i obeležen crvenim slovom. Veruje se da je tada narod patrijarhu odgovorio molitvom Gospodi pomiluj, koja se i danas isto peva na pravoslavnim liturgijama.
Na ovaj dan slavi se i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do persijskog zauzimanja Jerusalima 614. godine.
Vladika Nikolaj Velimirović je u „Ohridskom prologu“ zapisao da je car Iraklije vratio Krst u Jerusalim, iznevši Ga bos, u „bednoj odeći“, na Golgotu, gde je položen u hram Vaskrsenja.
Tokom ratova, Časni krst je bio izgubljen, a pošto je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć. Pretpostvalja se da su i neki srpski vladari imali delove Krsta.
Danas se strogo posti. Mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Po narodnom verovanju, ako je danas oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, sledeća godina će biti sušna.
Na ovaj praznik poželjno je srediti i pripremiti kuću za zimu, inače će cele godine sve „ići naopako”.
Krstovdan je jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika i slavi se dva puta godišnje: 27. septembra odnosno kao jesenji Krstovdan i 18. januara, kao zimski Krstovdan.
Za one koji su rođeni na ovaj dan veruje se da nose senku Časnog krsta i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Prema starim običajima, danas se bere i posvećuje bosiljak.
Učitavanje komentara...