Шта се крије иза намере ужичке власти да реконструише Трг партизана? (2)
Којим актима и плановима је предвиђена реконструкција и зашто о томе грађани нису информисани?
Ужичка власт намерава да реконструише Трг партизана, који је део просторно-историјске целине под претходном заштитом. На то указује Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације, коју је Скупштина града усвојила у фебруару 2023. године. Међутим, пре усвајања одлуке, изостале су консултације са грађанима и стручном јавношћу, што изазива сумње и оправдано питање - шта се крије иза такве намере ужичке власти. Реконструкција Трга партизана се помиње у три документа локалне власти. Најпре се то наводи у образложењу програма „Ужице, престоница културе Србије 2024“ који је, под слоганом „Није ерски мрачити! Културу на виђело“, представљен медијима у новембру 2022. године (https://uzice.rs/nije-erski-mraciti-kulturu-na-vidjelo/).
Део из образложења програма „Ужице, престоница културе Србије 2024
Потом је Скупштина града, 22. фебруара 2023. године, усвојила Одлуку о приступању изради Плана детаљне регулације „Трг партизана, део евидентиране просторне културно-историјске целине Слануша-Трг партизана-Улица Димитрија Туцовића“ (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/SK24-22.pdf).
Претходно је Комисија за планове прихватила предлог те Одлуке током електорнске седнице, која је одржана 9. фебруара 2023. године.
Намера о реконструкцији трга је наведена и у Плану развоја града Ужица 2023. до 2030. (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/Plan-razvoja-grada-Uzica-2023-2030.-godina-KONACAN.pdf) који је Скупштина града усвојила истог дана (https://uzice.rs/uzice-2030-godine-bolje-lepse-i-zdravije-mesto-za-zivot-usvojen-plan-razvoja-grada-uzica-2023-2030/) када је усвојена поменута Одлука.
Индикативно је да је Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације усвојена без претходних консултација са грађанима. У њој нису наведене границе за реконструкцију, већ се наводи да ће „ближи опис граница обухвата бити приказан у нацрту Плана“.
Циљ израде Плана је, пише у скупштинској Одлуци, „стварање планског основа за рационално уређивање и коришћење простора обухвата Плана, израда пројектно-техничке документације за реконструкцију централног градског трга, у оквиру“, додаје се, спровођења програма „Ужице престоница културе Србије 2024“ и „стварање услова за издавање неопходних дозвола“.
Пише да ће се финасирање израде Плана обезбедити из буџета Града Ужица, да је носилац израде Плана је Градска управа за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове Града Ужица, а рок за његову израду је „шест месеци од дана избора обрађивача Плана“.
По истој Одлуци, након њеног усвајања и израде основних концептуалних планских решења, Градска управа за урбанизам је дужна да организује рани јавни увид, у складу са Законом о планирању и изградњи.
Након стручне контроле нацрта Плана од стране градске Комсије за планове, такође је наведено у тој Одлуци, План се, у складу са истим законом, упућује на јавни увид, а потом би требало да га усвоји локална скупштина.
У Иницијативи за израду Плана детаљне регулације, коју је 24. јануара 2023. године, покренуо Предраг Гавовић, помоћник градоначелнице Ужица, наведено је да се тим планом „изузима локација старе поште“, која је срушена 1999. године, током НАТО бомбаровања.
У наведеним документима пише да ће израда Плана коштати 15 милиона динара из буџета Града, да је рок за реализацију „март-новембар 2024. године“ и да је „пројекат спреман за извођење“.
Дилеме стручњака
Архитекта и конзерватор споменика културе из Београда Алекса Цигановић, пореклом Ужичанин, смата да је План развоја Ужица, „производ идеологије документаризма -савремени проблем који гуши добронамерност живота“.
„У срећнијим друштвима, документи следе логику живота, а данас и овде је логика живота предусловљена документом. Слободним критеријумима живота прети нова онтологија документаристичког рационализма, у коме свакодневица више не одређује постојање плана, већ план одређује свакодневицу“, наводи Цигановић.
О Одлуци о приступу изради Плана детаљне регулације Трга партизана, која је донета истог дана када и План развоја града, каже да се „најпре, поставља питање - како се схвата појам реконструкције?
„Да ли је то она реконструкција која иде у правцу конзервације градитељског оригинала или реконструкција, како се уобичајено схвата у планирању и изградњи, као прерада градитељског оригинала?“
Парцела срушене поште, изузетног архитектонског здања и важности за естетику Трга, истиче наш саговорник, „изузета је из радног обухвата Плана, па чињеница да се не планира њена обнова онда када се планира далеко сложенија обнова Поште на Савском тргу у Београду, говори о потпуним техничким немогућностима периферних градова данас. Како може да се формулише будући систем управљања без знања како обновити Пошту?“, пита се Цигановић.
„Одлука је у меритуму“, истиче „празна“ и заправо је фактура за израду некакве техничке документације за некакву реконструкцију и не представља конкретан плански и пројектни задатак. Само са уписаном ценом, која објашњава сопствену вредност одлуке, а не важност планираног посла. Ова одлука је, такође, део идеологије документаризма“, поручује Алекса Цигановић.
Сумње грађана
Грађани Ужица, које смо анкетирали, нису информисани о намери ужичке власти да реконструише Трг, па ни они који живе на том простору. О томе су, тврде, први пут сазнали од нас, током анкетирања, и изражавају сумњу у коруптивне радње.
Зорица Аћимовић: „Не знам за то, нити сам од било кога чула да то помиње. Први пут то чијем од Вас, а живим два минута хода од Трга. То, наравно није нормано, али у овој држави одавно ништа није нормално. Нема транспарентности, а извођачи радова, онако „испод руке“, добијају послове на тендерима.“
Зоран Нешић: „Појма немам о томе, јер већина ствари које су у вези са функционисањем локалне власти у Ужицу није транспарентна. То зна само узак круг људи у власти и њима блиски људи, па се такви послови обављају по моделу „братија и партија“.
Снежана Дамјановић: „Први пут чујем да ће се реконструосати Трг. Згрожена сам тиме. Станко Мандић, пројектант тргова у Ужицу и Љубљани, у време бивше СФРЈ, и аутор архитектонских чуда по свету, показао је и доказао врхунску естетику и етику. То су, опет, неки мутни послови. Некоме морају да се плате коцке и камен. Није да не знају да то ураде, него је битно да се три пута плате коцке и камен“.
Ружица Марјановић: „Веома сам забринута том вешћу. Сећам како је Велимир Илић, некадашњи министар капиталних инвестиција, 2005. годне, предлагао да се на сред Трга прави сајбер-кафе и изгради омања црква. Неколико година пре тога, плаћена су идејна решења за реконстркцију Трга, која су била катастрофална и изложена у Градској галерији. Да је власт паметнија, цео комплекс Трга би могао да буде под УНЕСКО-вом заштитом и да, заиста, почнемо да се бринемо за културно наслеђе, што Трг партизана свакако јесте“.
Ненад Милојевић: „Живим на Тргу, али ништа не знам о томе. Нико нас није обавестио, а мислим да је требало да нас информишу о томе. Очигледно је да локална власт ради по своме, у сопственом интересу. Не сарађује са грађанима, нити их грађани интересују“.
Мирко Филиповић: „О томе нико није обавестио јавност, а ваљда је требало да буде нека јавна расправа. То што не знамо шта ће да раде, вероватно значи да неко, у свему томе, има интерес“.
Александар Пантић: „О томе би требало да се изјасне и стручњаци и грађани. Надам се да то грађани Ужица неће допустити. Није нормално да се реконструише улица од двеста или триста метара, а не Трг партизана, а да то грађани не знају.
У наредном тексту анализираћемо хијерархијску усклађеност планова и поштовање процедура на које обавезује Закон о планирању и изградњи, као и то да ли је и ако јесте – шта је до сада предузето поводом најаве реконструкције ужичког трга.
Фото: Ненад Ковачевић
#ГрађаниИмајуМоћ #снагаактивизма #Либерграф
Učitavanje komentara...