Други међународни Баззум џез фестивал завршен је у суботу , 27. маја када је у препуној сали Народног позоришта Немања Златарев тромбониста, стални члан Биг Бенда РТС-а, наступио са својим бендом Функтастиц цоалитион, а потом је фестивал доживео врхунац када су се на сцени појавиле светске звезде џеза Стеве Царрингтон квинтет бенд из САД-а.
Судећи по дугим бројним аплаузима, ужички љубитељи џеза уживали су у наступу Немање Златарева и бенда Функтастиц цоалитион који је његов ауторски пројекат покренут 2012. године. Свирали су нумере са своја два албума, али и других композитора.
После класичног музичког образовања и дипломирања на Академији уметности у Новом Саду, у својим раним двадесетим годинама тридесетосмогодишњи Немања Златарев ушао је у свет џеза.
- Основна ствар је што џез даје слободу да се импровизује, да се ствара спонтано, што то у другој врсти музике није тако, а мој инструмент, тромбон, најбоље некако паше за то – каже Златарев. Према његовим речима, када је почео да се бави џезом, у Новом Саду је постојала џез сцена која данас све више привлачи младе. Сада се отварају и одсеци за џез на академијама.
- Све то показује да се нешто дешава што доказује и овај фестивал у Ужицу који је још једно ново место где може да се презентује џез музика – наводи Златарев и сматра да џез у Србији има светлу будућност.
- Морамо и даље да се боримо, али је значајно што млађе генерације активно учествују у томе и све се више ангажују – истиче Немања Златарев.
После Немање Златарева и његовог бенда, на сцени ужичког позоришта засјале су и свезске звезде џеза које је публика бурно пратила. Стив Керингтон изузетан музичар и креативац са својим бендом у којем су били и Сајрус Честент један од водећих светских џез пијаниста и Фреди Хедрикс познати трубач, на фестивалу је свирао нумере са свог најновијег ЦД-а који ће изаћи тек 9. јуна тако да је у Ужицу била светска премијера његовог новог материјала.
За Керингтона је Ужице релативно мали град, али има топлину, људи су упућени једни на друге, што га је подсетило на његов родни крај и зато је опуштен као да је код куће. Осећа добру енергију коју према њему и његовим колегама пружају људи из Ужица, поготову они из организације фестивала.
Стива Керингтона називају исцелитељем џеза, јер је, како сам каже, својом свирком лековито утицао на људе. Његова музика је усмерена, пре свега, ка излечењу сломљених срца, стварању блискости међу људима и излечењу општег духа.Керингтон сматра да је музика универзални језик, а џез музичари су као камелеони и у стању су да се адаптирају на све стилове, они су нека врста преносника енергије међу људе из других равни постојања и зато је музика једном ногом у стварном, а другом у неком метафизичком свету. Џез музика не познаје границе, а улогу џез музичара схвата као мисију.
На развој његове музике утицали су Елвин Џоунс, чувени бубњар, пиајниста Чик Корија који више нису живи, али и други, пре свега, Кени Герет, његов ментор и пријатељ који му је поклонио саксофон на којем свира и наравно, Сајрус Честент клавириста који је наступио заједно са њим у Ужицу.
Сајрус Честнат каже да је музику лепо свирати не само код куће, већ и свуда по свету. На фестивал у Ужице је дошао на позив свог пријатеља Стива Керингтона и лепо је што му се поново указала прилика да дође у Србију у којој је боравио 2016. За њега је џез начин експресије и слобода. Нада се да овом музиком може да подели причу и да друге инспирише да се баве џезом. Верује да постоје само две врсте музике, добра и лоша, а ако га џез подстиче на добро, онда је то најбоља музика.
Стив Керингтон је, како сам каже, сарађивао и са неколико српских младих џез музичара који много обећавају, међу којима је и Владимир Маричић, уметнички директор ужичког фестивала. Срећан је што у Ужицу свира са два искусна српска музичара, Миланом Николићем и Анђелком Ступаром који су свирали са многим познатим музичарима, поготово Милан. Горан Којадиновић, угледни ужички привредник, власник предузећа „Инфосyс“, љубитељ џеза од малих ногу, један је од седам чланова Организационог одбора фестивала, био је генерални спонзор и првог и другог фестивала.
- Прошле године се родио џез фестивал, а ми смо били у прилици да га значајно помогнемо и веома смо поносни на то. Наравно, било је и других спонзора, међутим, џез сви једнако волимо, али различито можемо да помогнемо. Оно што је изузетно важно је да је вај други фестивал међународни. Чуо сам да се нигде код нас није десило да се годину после оснивања то деси, а нама је пошло за руком – каже Којадиновић и истиче:
- Лично сам био мотивисан да учествујем и помогнем и организационо и финансијски, јер сматрам да је врло важно да се подрже и афирмишу праве и квалитетне вредности поготово у овим турбулентним временима када се и ова наша омладина која остаје иза нас, мало губи у томе када је потребно препознати праве вредности – каже Којадиновић и сматра да је ове године био фантастичан одзив публике, јер је све три вечери фестивала позоришна сала била препуна што прошле године није било тако. Очекује, да ће трећи Баззум џез фестивал наредне године бити још посећенији.
У пратећем програму завршног дана фестивала представљена је публикација „Дуг пут до Баззум – а“ Зорана Јеремића у којој се говори да није случајно дошло до организације фестивала, јер је Удружење љубитеља џеза на томе радило три деценије.
ФОТО: Атила Сабо
Učitavanje komentara...