Посебно место у његовој професионалној каријери заузима учешће у реализацији кратког филма „Добро јутро, добар дан, лаку ноћ“ редитеља Пурише Ђорђевића, снимљеног 2002. године на Златибору. Предраг је био део мале, али одабране екипе тадашње ТВ Чајетина, која је радила на овом остварењу, награђеном на Међународном фестивалу ауторских филмова „Поглед у свет“ у Београду. Био је то један од значајних тренутака његовог сниматељско-монтажерског пута, али и потврда вредности и посвећености људи који су постављали темеље медијског стваралаштва у Чајетини. Волео је хармонику, играо у фолклору, био члан Добровољног ватрогасног друштва у Чајетини…
Предраг је, пре свега, био добар човек. Брижан отац, пажљив супруг, одан колега и неко на кога се у сваком тренутку могло ослонити. Тих и ненаметљив, праведан и одговоран, умео је да сачува мир и онда када околности нису биле једноставне. Имао је редак дар да у правом тренутку изговори праву реч, да својим присуством умири, а специфичним смислом за хумор измами осмех и онда када нам није било до смеха.
Његова пажња није се огледала у великим гестовима, већ у малим, свакодневним стварима. У јутарњој кафи којом нас је, као колегинице, дочекивао, у бризи коју није истицао, у спремности да помогне и разумевању које није тражило много речи. Можда нисмо увек знали шта носи у себи, јер је о својим бригама ретко говорио, али смо знали да је ту. И да можемо да му верујемо.
Отишао је изненада, остављајући за собом празнину коју неће бити лако прихватити. Остаће његов рад, заједничке успомене, али и оно највредније – сећање на човека чија су доброта, тихост и људскост обележиле наше дане.
Недостајаће нам. Много.
За њим тугују супруга Рада, деца Нађа и Немања, родитељи, брат, родбина, пријатељи и колеге.
Колеге „Златибор прес-а“
Učitavanje komentara...