- Подбачај приноса кромпира ове године због суше и смањених засада, креће се од 20-40 одсто у односу на прошлу годину – наводи Миленко Гавриловић, дипл.инг. агр. за заштиту биља. Цена белог кромпира у откупу је 50, а црвеног 40-45 динара што је скоро десет пута више него лани. У маркетима и радњама килограм достиже и до 80 динара, тако да се народна "чега је много, биће га мало" и у случају кромпира обистинила
Приноси кромпира ове године смањени су за трећину. За Златиборски округ који је велики произвођач јеловног кромпира важи пад приноса од 25-40 одсто наводе стручњаци. О разлозима смо разговарали са Миленком Гавриловићем из Пољопривредне стручне службе Ужице (ПССС) који је током јесени обилазио терен и парцеле од Нове Вароши до Пожеге. Прошле године је откупна цена била само 5-7 динара, каже нам Радоје Марић из Ивањице који је успео некако да пласира кромпир по 17 динара у Војводини. Каже да је прошле године његових пет тона завршило за исхрану свиња. Први разлог који Гавриловић наводи за пад приноса јесте суша.
-Недостатак влаге био је присутан од пролећа и саме сетве до вађења када су почеле кише. Негде су падавине потпуно изостале, са малим бројем кишних дана, а на неким локалитетима било је кише и ту су приноси солидни. С обзиром да се код нас производња кромпира заснива на сувом ратарењу све је било условљено од места у коме се кромпир гаји. На подручју читавог Златиборског округа издвојила су се четири производна подручја, док су на осталим местима људи или одустали од производње или су због недостатка физичке радне снаге прекинули производњу. Читава производња кромпира се своди на ручни рад – наводи агроном Гавриловић. Он додаје да Златиборски округ има четири производна подручја кромпира: косјерићко (Варда, Маковиште), нововарошко које је тренутно највеће (Комарани, Акмачићи, Божетићи, Трудово, Љепојевићи где се људи традиционално баве овом производњом и где земљишни и временски условни погодују производњи кромпира чак и у условима без довољно падавина, јер долази до фирмирања росе због разлике између јутарње и дневне температуре), пријепољско (од долине Лима до Јабуке и Јадовника) се свео на мали број произвођача, пожешко (Добриња, Табановићи, Лорет, Папратиште) и ариљско ( Трешњевица, Бјелуша, Добраче, Бреково, Висока).
-Други проблем који нас је задесио прошле године јесте хиперпродукција и нестабилност тржишта које је условљено целокупном ситуацијом и појавом короне. Многи ресторани нису радили и потреба за кромпиром није била велика. Дошло је до тржишних вишкова. Произвођачи нису могли да пласирају кромпир на тржишту, тако да је поред доброг рода и квалитета кромпир бацан стоци – наводи Гавриловић и објашњава да су сељаци због тога смањивали површине, а суша затим десетковала приносе. Ове године тржиште опет има потребу за кромпиром и ствар је издржљивости колико произвођач може да поднесе све те ударе.
-А по народној “чега је много биће га мало”, то нам се дешава и са кромпиром. Присутан је проблем радне снаге, све је мање људи који могу да поднесу ову врсту производње. баш због немогућности механизације. Један од разлога зашто нема механизације јесте што на њима има и доста врста камена, јер уколико би се комби увео у парцелу дошло би до повређивања кромпира који не би било могуће продати на тржишту. Комбајн може да се примени на парцелама на којима нема камена, које су пропусне и растресите – додаје овај стручњак. Он упозорава и на све израженији проблем кромпировог мољца који захвата кромпиришта. Ризици производње кромпира у нижим зонама су евидентни, а оштећене кртоле у магицинима настављају да оштећују и друге ускладиштене кртоле.
Тренд
- Тренд је да се сетва кромпира обави раније, већ у марту, ако је могуће. Тако се избегава ризик од суше, али повећава ризик од пролећних мразева. Младе биљке које никну, а буду захваћене мразом можда ће имати нека пролазна оштећења, али се структура регенерише прилично добро, тако да на планинама већ у априлу имамо садњу кромпира – наводи Миленко Гавриловић из некадашње “Моравице”.
Učitavanje komentara...