Празник је сећање на смрт Богородице и сматра се празником мајки и деце.
Богородица је наџивела свог Сина и наставила његову мисији окружена апостолима у Јерусалиму. Архангел Гаврило, Божји гласник који јој је саопштио да ће родити Сина Божјег, обавестио ју је да ће се на овај дан упокојити. Узнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“ у 60. години односно 72, према другом предању.
Велика Госпојина установљена је 528. године, по жељи цара Маврикија, који је на овај дан победио Персијанце.
Верници се на овај празник причешћују после двонедељног поста, а обичај је да се на данашњи дан не раде кућни послови – не пере се веш, не сређује дом, не шије и не везе, не узима се игла у руке.
Период између Велике и Мале Госпојине (21. септембра) назива се „међудневница“. Према веровању ово је најбоље време за брање плодова и лековитог биља. Сматра се да тада имају посебна својства. Верује се и да умивање на изворима лековите воде на овај празник болеснима доноси исцељење.
Велика Госпојина је државни празник у Грчкој и Румунији, а слава је и градова и општина у Србији, као што су Пирот, Панчево, Зрењанин, Барајево.
Učitavanje komentara...