Према речима директорке Завода за заштиту споменика културе у Краљеву мр Катарине Грујовић Брковић одлуком о утврђивању целине Ракијске пијаце биће прецизиране све врсте радова и грађевинске интервенције на објектима у зависности од њихове вредности
Шта предвиђа заштита културно-историјске целине Ракијски пијац – Царина? Недавно је објављен позив на сајту Града Ужица да грађани дају своје мишљење, знамо да је овај део града Ужица кога краси Црква Светог Марка од изузетног значаја
У току је завршна фаза израде предлога одлуке о утврђивању целине Ракијска пијаца – Царина за непокретно културно добро – просторно културно-историјску целину. У складу са Законом о културним добрима објављен је Јавни оглас за обавештавање сопственика и других заинтересованих субјеката о овој процедури. Одлуком о утврђивању целине за непокретно културно добро, коју доноси Влада Републике Србије, биће прецизиране све врсте радова и могуће грађевинске интервенције на постојећим објектима, у зависности од њихових вредности. Мерама заштите прописују се и интервенције на објектима без историјских и споменичких вредности, како нова изградња, или реконструкција, не би нарушила изворна историјска, културна и градитељска својства заштићеног простора.
Завод за заштиту споменика културе из Краљева брине о бројним споменицима у нашем крају. На којим пројектима у ужичком и златиборском крају сте ангажовани укључујући ужички Стари град?
Пројекат конзервације и обнове Старог ужичког града реализује се фазно, средствима министарстава и градског буџета, у претходних неколико година. Завод за заштиту споменика културе Краљево израдио је пројекте конзерваторско-рестаураторских радова на горњем и средњем граду, и за ове пројекте аплицирао код Министарства културе и информисања РС. Када су у питању радови на реконструкцији цитаделе Завод је, у складу са Законом о културним добрима, издао мере техничке заштите, а стручни сарадници установе током реализације прате њихово спровођење. Током 2020. године стручни тим Завода био је ангажован на валоризацији, техничком и фотографском снимању куће хероја Првог светског рата Ратка Шопаловића у Мачкату, по пројекту финансираном средствима Министарства културе и информисања. Сакупљена је документација са циљем утврђивања тог репрезентативног здања за споменик културе.
Нажалост, кућа краљевог сликара Михаила Миловановића у Рибашевини неће одолети зубу времена. Да ли је неповратно изгубљена?
Кућа сликара Михаила Миловановића је била евидентирана од стране Завода за заштиту споменика културе Краљево као добро које ужива претходну заштиту, са намером да се утврди за споменик културе. Познато нам је да је кућа у јако лошем стању, али смо дошли до сазнања да је у њој одлаган токсични материјал, и да је небезбедна за коришћење, због чега је поступак обустављен. У међувремену су на објекту настала велика оштећења, па је и њена статичка санација сада упитна. Важно је напоменути и да је за заштиту овог здања веома битно питање власништва и одређивање корисника, односно стараоца, који би о њему бринуо. Без обзира на статус куће, уколико се она не био константно адекватно користила и одржавала, њен опстанак је упитан. А одрживост пројекта је један од кључних критеријума за инвестирање у заштићена добра.
Колико је епидемија ковида пореметила планове у заштити културног блага краљевачког Завода?
Као и другим установама културе и Заводу за заштиту споменика културе Краљево је било онемогућено нормално функционисање током 2020, услед проглашења пандемије вирусом Ковид-19. У више наврата, а у зависности од опште ситуације и препорука Владе, одређени број запослених обављао је, или још увек обавља рад од куће. У одређеној мери су смањена теренска ангажовања и успорена комуникација са другим установама и институцијама у којима је делатност организована на исти начин.
Кућа са шест прозора
На Ракијској пијаци позната је кућа Борисава – Малише Атанацковића (1860 -1919), једног од најпознатијих Ужичана. Био је угоститељ, трговац, уредник, одборник и председник општине, народни посланик Народне радикалне партије и индустријалац. Надимак “Малиша” добио је због ниског раста и касније познат под тим именом. Имао је кућу на Ракијској пијаци, поред ње кафану, а наспрам куће први индустријски млин у Ужицу. Прва жена му се звала Јелена Шундерић, датум венчања 16. јануар 1886. године. Са њом је имао ћерку Симку, рођена 17. маја 1887. године. Другом женом Драгом Марковић оженио се 9. фебруара 1892. године и са њом је имао шест кћери: Јелену, Милицу, Косару, Надежду, Спасенију, Цацу, Милену и два сина Бранислава и Милоша који је близанац са Миленом.
(Лексикон Златиборског округа)
Učitavanje komentara...