У Народној библиотеци у Ужицу, 27. јуна је промовисана нова књига историчара Милорада Искрина (1937) „Запис у камену: гробље Доварје од 1888-2013“ која се појавила пред читаоцима у априлу ове године, а у издању ужичке издавачке куће „ЦЕМ“.
Милорада Искрина Ужичани препознају по писању књига о Ужицу (Ужице кога више нема, Чесме ужичке, Кафане и пекаре Ужица, Школа на Доњој чаршији и друге), док је ова нова књига, како и сам признаје, сасвим другачијег карактера. Рукопис је био готов пре осам година, а захваљујући власнику „ЦЕМ“-а, Владисаву Полићу који је, како истиче Искрин „проценио значај“, књигу штампао. Идеја да је напише јавила се онда када је одлучено да се на ужичком гробљу Доварје уведе правило да ко плаћа, гробно место и остане његово, а ко не плаћа, гробница се уступа другом лицу.
-Тада је општинска управа Ужица одлучила да спашава гробнице познатих Ужичана, а осталима, ваљда, шта бог да. Образована је Комисија од три члана, једног члана Општинског већа, други је био управник гробља, а трећи члан сам био ја. Покушај да се ова Комисија састане и почне да ради је пропао. Тако сам одлучио да тај посао урадим сам, те сам направио запис који је преточен у књигу – наводи Милорад Искрин.
Ужичко гробље Доварје, према речима Искрина, само је две године млађе од Новог гробља у Београду, настало је 1888. године. Књига обухвата свих осам парцела, записано је 4.248 гробница и око 17.000 покојника. Међу споменицима на Доварју има и оних који имају и уметничку вредност попут споменика који је градио академски сликар Михаило Миловановић за породицу познатог ужичког пекара Јовановића о чијој гробници брине ужичко Коло српских сестара.
-Ова књига је сачувала запис са споменика који су постојали од оснивања гробља до 2013. године. Сећање на наше претке читаће се код будућих покољења у књизи, јер ће у стварности нестати и они споменици који се сада граде, јер су лошег квалитета– каже Искрин. Говорећи о књизи, протојереј - ставрофор Милош Босић, између осталог је рекао:
-То је азбучник нашег градског гробља Доварја. Књига има непроцењиву вредност. Споменик ма како био урађен и ма колико квалитетно, почне да пропада када прође време. Као хришћани и људи од вере треба да наставимо да обнављамо споменике, али и наш живот брзо пролази и зато оно што је записано дуже траје, посебно, овако у књизи. Зато је ово својеврсно васкрсење свих у књизи поменутих у нашим душама и срцима.
Према речима протојереја Босића, за хришћане су гробља света места и зато у складу са тим, треба према њима и да се опходимо.
-Из захвалности према онима са којима живимо, који нам дарују лепу реч или пажњу, трудимо се да их сачувамо у лепом сећању. Како сећања брзо бледе и пролазе постоји и други начин да их се дуже сећамо, а то је, да тамо где их сахранимо подигнемо надгробни споменик, да оградимо гробље и да се о њему старамо. То је наша дужност. Негде сам скоро прочитао: Каква су нам гробља, таква нам је вера. Чини ми се да је мало и вера охладнела те су и гробља мало запуштена, али сасвим сигурно има и светлих примера – рекао је протојереј Босић.
За Зорана Жеравчића, новинара и публицисту, књига Милорада Искрина добар је пример који показује колико не бринемо о нашим гробљима, почев од Белог гробља у Ужицу на којем су сахрањивани Ужичани до 1888. године и на коме има петнаестак надгробних плоча које су бачене и где се не зна ко је где сахрањен. Практично, то гробље више и не постоји.
-Нажалост, ова књига професора Искрина говори да се на сличан начин понашамо и када је у питању гробље Доварје. Оно је настало 1888. године и из првих петнаестак година једва да има сачуваних двадесетак надгробних плоча које говоре о онима који су сахрањени у том периоду. Дакле, и у време када је гробље отворено, било је доста оних који нису бринули о њему, да се сачувају надгробни споменици, вечне куће наших суграђана. Познато је да су гробља годинама прекопавана, а у наше, савремено доба, актуелно је да се гробна места препродају што није цивилизацијски. Вредност ове књиге је у томе, као што је уредник овог издања Владисав Полић и написао у поговору, што ће неко за 50 година моћи да утврди како је изгледало гробље Доварје 2013. године, а верујте, ако наставимо овако да се понашамо као до сада према нашим гробљима и местима где сахрањујемо наше најмилије, вероватно да за 50 година пола ових споменика и гробова на ужичком гробљу Доварје, више неће постојати – рекао је Жеравчић.
Učitavanje komentara...