Вез од стакла

У препуној галерији Културног центра на Златибору, 7. септембра отворена је изложба радова насталих у радионици за уметничку обраду стакла „Тиффанy“ Велимира Веља Тошанића и његове кћерке Ане Жугић под називом „Вез од стакла“. На овај начин оболежен је и јубилеј, три деценија рада радионице која је у сарадњи са пројектним бироима оплеменила бројне јавне установе и приватне резиденције, пословне просторе и објекте од националног и верског значаја у земљи и иностранству. Изложба траје до 13. октобра.

Изложбу чини више од 50 радова од стакла у различитим техникама, витраж, фузија, пескарење, плитки рељеф, осликавање, сито штампа. Ту су тифани лампе, витражи, радови од фузионисаног стакла, фотографије радова насталих у радионици „Тиффанy“ смештеној у Дому културе у селу Трипкова надомак Ужица и Златибора у којој је и стална поставка.

Радионицу „Тиффанy“ основао је 1993. године Велимир Вељо Тошанић после дугогодишњег изучавања овог уметничког заната у више градова у Немачкој, Бремену, Билефелду, Минхену, коме даје целог себе протеклих година. Велику посвећеност и љубав које дарује својим радовима од стакла, Тошанић је изградио већ у младости бавећи се другом врстом уметности, фолклором, која га је и довела до виртуоза у овом уметничком занату какав је био и у игри. Тошанић је био дугогодишњи руководилац КУД-а „Севојно“ у којем је деценију играо соло у „Врањанској свити“ коју је публика обожавала. Игра је обележила његову младост, али је она остала до данашњих дана кључ и покретач рада „Тиффанy“ радионице која је досегла висок ниво обраде стакла комбинујући различите технике. О лепоти и квалитету сведоче витражи Тошанића у манастиру Рача у Бајиној Башти, манастиру Благовештење у Овчар Бањи, цркви Св. Петке у Шведској, манастиру Св. Архангели у Призрену, цркви Св. Недеље у Трипкови, хотелу „Валентина“, Анапа, у Русији, Конгресном центру у Ростову на Дону, хотелу „Балтичка звезда“ у СТ. Петербургу, хотелу „Мона“ у Будви, хотелу „Мона Плаза“ у Београду, Винарији „Александровић“ у Тополи, свечаној сали Општине Чајетина, а витраж у свечаној сали Градске скупштине поклонио је Граду Ужицу 2005. године. Највећи витраж, осам пута осам метара, радионица је радила скоро две године за оперу у Барселони 2008. Ово је само мали део од онога што је створено у радионици „Тиффанy“ пред којом су нови изазови.

Велимир Тошанић био је први у ужичком крају који је почео да се бави овим уметничким занатом и сада је један од малобројних у Србији. Истиче да му је фолклор помогао да почне да се бави витражом од стакла. Боравећи код пријатеља, фолклораша, у Бремену, видео је радионицу која се бави израдом нових и рестаурацијом старих витража.

- Скупио сам храброст да уђем у ту радионицу и да питам постоји ли могућност да учим занат. Газда радионице је рекао: Да, али ја, заиста, не могу да Вас платим. То ме је обрадовало, јер сам мислио да ћу ја морати да платим обуку у тој радионици. Ту сам учио најстарију технику израде витража, са оловним профилима. У Билефелду сам изучио технику фузије, затим добијање плитких рељефа са песком, касније и тифани технику која ми је посебно легла, а која се занива на томе да се стакло обавија бакарном фолијом и спаја калајем. Та веза је чвршћа од оловне и њоме може филигранскије да се ради – прича Тошанић који се од тада потпуно посвећује овом уметничком занату.

Током протекле три деценије није текло све лако. Последице криза и друштвених превирања остављале су траг на рад радионице, нарочито период короне, али се она полако опоравља. У наредном периоду очекује је израда улазних врата у фузија техници у Београду.

- Планирам да са Културним центром Златибор покренемо и културна дешавања у летњем периоду у Трипкови која су некада била присутна – каже Тошанић Вељова кћерка Ана Жугић уз радионицу је одрасла, а потпуно је ангажована у њој је последњих деценију и по и како истиче Вељо Тошанић, он и Ана су изузетни сарадници. Специјализовала се у техници фузије, када се стакло топи у пећи на 800 степени, у којој настају столови, чиније, столњаци, огледала.

- Више радим фузију и немам неко посебно објашњење за то, али ми је, свакако, занимљивија од витража – каже Ана која би желела да се бар још три деценије бави овим уметничким занатом.

На отварању изложбе, о радовима Велимира Тошанића и његове кћерке Ане, емотивно је говорила Даница Јевтић Шишовић, дипломирани сликар, зидно сликарство, из Чајетине, а изложбу је отворила Мирјана Ранковић Луковић, завичајна песникиња.

- Некада је под разиграним опанцима фолклорне игре дрхтала подлога на којој је маестрално своје саиграче водио коловођа Велимир Тошанић. Свет су обиграли ти његови опанци, извезли читаве приче и приказивали је изнова и изнова људима жељним игре и песме, драгоценог предаха у углавном једноличној свакодневици. Данас под његовим рукама певуши, пуцкета и разлива се стакло. Као некада што су се дивили његовом играчком умећу с којим је прошао Југославију и свет дајући КУД „Севојно“ јединствени печат, тако данас на сасвим другачији начин поново дарива људе својеврсном лепотом коју обликује у окриљу уметничке радионице „Тиффанy“ – рекла је Мирјана Ранковић Луковић и поручила да свако може посетити радионицу „Тиффанy“ у Трипкови и опробати се у вештини „кроћења“ стакла. До сада су у њу свраћали бројни уметници, ученици и студенти уметничких школа и факултета и љубитељи уметности, а њена врата су и даље отворена за сваког госта.