Поводом смрти познатог ужичког и једног од највећих привредника западне Србије Василија Мићића, председника компаније „Путеви Ужице“ и власника хотела „Палисад“, данас је у Ужицу, у Градском културном центру одржана комеморација којој су присуствовали чланови породице, запослени у ужичким „Путевима“ и „Палисаду“, бројни пословни партнери и сарадници из Ужица, представници привредног, јавног и културног живота и пријатељи.
Комеморација је почела минутом ћутања, а у име Града Ужица и Ужичана, од Василија Мићића опростила се градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић, рекавши између осталог, да је вирус који хара планетом, нажалост, узео и живот човека који је умео да се супротстави бројним пословним и животним изазовима.
-Василије или Васо, како су га Ужичани знали и препознавали, пример је човека који је следио своје пословне визије и храбро крчио пут који је себи зацртао мада му околности у времену у којем живимо, и нису често ишле на руку. Успео је да оствари изузетне домете на свом градитељском путу, али постоји још нешто по чему ћу га и ја као и сви људи памтити у његовом родном крају и шире, а то су хуманост и доброчинство. Никада није заборавио одакле је потекао и кад год је био у прилици подржавао је свој крај и људе у невољи водећи се идејом да човек постаје велики сходно степену на којем ради за добробит других људи. Здравствени центар Ужице, Општа болница Ужице и ужичко здравство памтиће и биће вечно захвални за велику подршку и помоћ коју нам је годинама пружао на добробит свих наших суграђана као што ће га сви они којима је пружио шансу да за себе и своју породицу обезбеде егзистенцију радом, првенствено у Русији, памтити како је инсистирао да људи из нашег краја буду ти који ће добити посао. Био је човек невероватне енергије, шарма и харизматичности, вредан и поуздан сарадник, одмерен у свакој прилици, неко ко је уважавао људе, поштовао туђа мишљења- рекла је градоначелница Ужица.
У име привредника, опростио се Милојко Томоњић, директор Пословног центра Комерцијалне банке Ужице, рекавши да се о животу Василија Мићића може написати вишетомни роман, али се о његовом раду могу урадити „огромне илустроване енциклопедије“.
-Професори менаџмента морали би на основу његових искустава да напишу уџбенике за будуће генерације студената – рекао је Томоњић истакавши да му је лично била част да упозна и да ради са Василијем Мићићем у време другачијег друштвено-економског и привредног система, у време СОУР-а, РО и ООУР-а.
-Одударао је од свих које сам до тада познавао. Признајем и то, убрзо после тога, упознао сам још једног таквог. И у то време он је био менаџер, лидер, вођа, иако те речи тада у нашем језику нису коришћене. За оно време, рекли бисмо без обзира што је директор, он је био радник-ударник- истакао је Томоњић и рекао да је Василије Мићић за живота постао мит.
-Легенда о Василију Мићићу ширила се за његовог живота, а и тек ће, његовим Рожанством, Ужицем, Београдом, Србијом, Југославијом, Европом, Азијом, једном речју светом – навео је Томоњић и истакао да је Василије Мићић поседовао велику енергију која је равна „енергији свих наших термо и хидроцентрала“.
Последње речи поздрава упутио је и Јован Прљевић у име школских другова из Гимназије, 63. генерације, истакавши да ће се увек сећати њихових заједничких дружења и њега, правичног, са осмехом пуним милосрђа који је свакоме коме је требало помогао.
-Био си и остаћеш наш понос и дика које не можемо заборавити – рекао је између осталог, Прљевић.
Иван Маринковић, комерцијални директор „Путеви Груп“ , опраштајући се у име запослених у компанији и предузећима Василија Мићића, као и пословних партнера и пријатеља, рекао је између осталог да је била част и привилегија бити део тима и „армије“ Василија Мићића у остваривању заједничких снова и остављању сведочанстава о томе шта све могу да ураде снага воље, знања и умећа.
-У аманет сте нам оставили да будемо храбри и најбољи, честити, да не одустајемо и када делује да је све изгубљено, да волимо своје пројекте, да волимо своје колеге и њихове породице, да бринемо о свој и нашој деци „Путева“, да чувамо своје породице, своје корене и своју земљу, да уживамо у уметности, да помажемо угроженима, болницама и Српској православној цркви. Тај аманет са поносом прихватамо – рекао је Маринковић.
Василије Мићић, рођен је 1944. године у Рожанству. По завршетку Машинског факултета Универзитета у Београду запошљава се у предузећу „Путеви Ужице“ 1971. године, а 1986. постаје директор овог предузећа које тада изводи велике радове у Ираку, Русији и Израелу. У Русији 1992. године основао је своју фирму за ниску и високу градњу коју развија и грана у више предузећа. Ужички „Путеви“ са Мићићем постају синоним добре градње како на локалном, тако и на међународном нивоу.
Василије Мићић је преминуо 20. децембра од последица вируса корона у Москви. Опело и сахрана обавиће се 26. децембра на Новом гробљу у Београду.
Učitavanje komentara...