Ерски хумор представља незаобилазни део нематеријалног културног наслеђа ужичког краја. У тексту ће бити речи о афоризму као једном од видова ерског хумора.
Ужички афоризам почео је да се развија деведесетих година XX века. Он представља битну антрополошку карактеристику становника Ужица и ужичког краја. Афоризам треба да буде кратак, да се са што мање речи искаже поента, која има за циљ да „пробуди“, а не да увесељава. Афористичар својом критиком прочишћава духовну средину, и за собом оставља афоризме као сведоке драматичних друштвених збивања и крупних промена у држави, који се лако памте и дуго препричавају.
Ужице је створило језгро афористичара, односно сатиричара који су постали признати у српским афористичким круговима. Њих пет: Раде Јовановић, Слободан Симић, Милан Никитовић, Владан Сокић и Митар Туцовић, основали су организацију ПАУК (Петочлани афористички ужички круг), чиме су указали на то да је и у Ужицу почела да живи и делује сатира.
Одредница ужички афоризам означава афористичаре који су рођени или су стварали у Ужицу, а са друге стране означава специфичан ерски хумор, по коме су Ужичани познати. Ера представља човека ужичког краја који се одликује посебним менталитетом, у нашем народу познат као шерет и шаљивџија. Ужички сатирични афоризам се ослања на тај особени, шеретски смисао за сатиру и хумор по коме је ерски менталитет препознатљив.
Међу ужичким афоризмима тематски доминирају сатирични и политички афоризми. Одлучујућу улогу у стварању сатиричног афоризма имале су разлике у унутрашњем и креативном самоодређењу. Део афористичког идентитета су духовитост, оштроумност и отвореност, којима су афористичари, свако на свој начин, откривали унутрашњу страну своје личности и мишљење о друштвеном систему.
Једна од главних тема наших афористичара била је тема власти и политичког режима деведесетих година XX века. Поред тога, они својим критичким ставовима и иронијом нису изоставили ни бираче ни њихов однос према државном систему. Таквим афоризмима настојали су да разоткрију извор људских предасуда, да пробуде народ.
Љубав према вођи је слепа. Према свецу и тропар!
Раде Јовановић
Власт је задовољна народом, Да има новца, куповала би му банане.
Паметном човеку власт не треба, а будали паметан човек.
Милан Никитовић
Сваки дан ми је испуњен кајањем. Био сам на власти, а нисам се обогатио.
Владан Сокић
Држава, то сам ја.... прод'о!
Митар Туцовић
Ужички афористичари баве се и нашим националним карактером, особинама којима се не поносимо, којих се стидимо и које не желимо да видимо ни прихватимо. Преко афоризма они износе своје критичко мишљење и запажања о нашим највећим манама као што су нејединство, злоба, инат и сујета.
Хоћете од два зла мање? Дајте Србима да први бирају.
Раде Јовановић
Комшији није цркла крава. Морали смо да је убијемо.
Слободан Симић
Поред поменутих, афористичари своју инспирацију проналазе и у писању еротских афоризама, оних о браку, породици, мушко-женским односима, верности и неверству као и темама везаним за спорт и школство.
Жена може кад хоће. Муж хоће кад може. Не можете завршити факултет по сваку цену. Зна се тарифа!
Раде Јовановић
Афоризам представља дубоку људску мисао, ироничну и духовиту, која има више значења, исказану најмањим бројем речи. По схватањима афористичара, то је „дриблинг духа“ на малом простору, при чему су актуелна дешавања изазов и инспирација за писање. Ужички афористичари, потомци Ере, обележили су једно време и један град. Они су глас народа, људи који су препознатљив ерски хумор исказали кроз афоризме критикујући догађаје и свет који их окружује. Ужички афоризам ослања се на тај особени ерски смисао за хумор и сатиру, који се одликује спојем „храбрости, духа и лукавства“. Ерски хумор живи докле год има људи који ће га стварати, препричавати и о њему писати. Тиме ће на најбољи могући начин наставити традицију онога што сам појам Ера, а онда и ерски менталитет представља.
Загорка Милићевић, етнолог, кустос Народног муеја Ужице
Učitavanje komentara...