На територији Града Ужица нема првокласних површинских вода, а отпадне воде се, без пречишћавања, изливају директно у реке и потоке, показују подаци које је анализирао Либерграф. Хидроакумулација Врутци није довољно заштићена, онако како је то предвиђено Просторним планом.
Површинске воде Ужица су загађене и то показују резултати једнократног испитивања квалитета површинских вода.
Неке површинске воде су доброг квалитета. У Извештају о стању животне средине у Граду Ужицу за 2020. годину, утврђено је да река Дервента пре улива у Ђетињу, код моста у Поточању, има добар еколошки статус и убраја се у водотоке друге класе, док река Лужница, код моста у Луновом Селу, има умерен еколошки статус и спада у водотоке треће класе.
Преосталих осам водотокова који су испитивани убрајају се у четврту и пету класу вода са лошим квалитетом.
У класи вода са слабим квалитетом су: Волујачки поток пре улива у реку Ђетињу, река Петница пре улива у Ђетињу код ресторана „Воденичар“, река Криваја пре спајања са потоком Гумбором и Сушица пре улива у Ђетињу.
Лош еколошки статус имају: поток Гумбор пре спајања са Кривајом, Дубоки поток пре спајања са Турским потоком, Царински поток испод депоније Сарића осоје и Турски поток испод депоније Дубоко (пре уливања у Дубоки поток).
Према законској регулативи, водотоци доброг, умереног и слабог еколошког статуса могу да се користе за пиће и наводњавање, уз претходни третман, док они са лошим еколошким статусом не могу да се користе ни за шта.
На лош квалитет вода утичу и депоније у њиховој близини. То је потврдио Завод за јавно здравље у Ужицу у Стручном мишљењу о контроли порвршинских вода, објављеном 2017. године. Према оцени Завода, изузетно је важно да се санирају пролази загађене воде која се цеди са свих депонија.
Како се наводи, ни контрола површинских вода, која се врши само једном годишње, није довољна за сагледавање и побољшање њиховог квалитета. У Заводу за јавно здравље објашњавају да контроле морају бити редовне како би се очували животи и здравље људи, заштитили водни и приобални екосистеми и спречило још веће загађења вода.
Проблем алги цијанобактерија на Врутцима, језеру са ког се Ужице снабдева водом, периодично се јавља након њиховог првог великог цветања крајем 2013. године.
Ужице је, због тог проблема, неколико година добијало воду са другог извора, Сушичких врела, све до активирања нове фабрике за прераду воде у Турици, 2019. године. Међутим, опсежни санитарни радови у ужим зонама заштите Врутака и даље су на чекању, иако су строго прописани Просторним планом подручја посебне намене слива акумулације Врутци из 2018. године. Један од кључних проблема је то што у сливу акумулације не постоји систем за сакупљање и прераду отпадних вода.
Јавно водопривредно предузеће Србијаводе и Водовод из Ужица имали су обавезу да, у року од годину дана од доношења поменутог просторног плана, обезбеде санитарно безбедно прикупљање и пречишћавање свих отпадних вода у првој и другој зони санитарне заштите Врутака. То би подразумевало изградњу система за пречишћавање, изградњу канализације и замену старих септичких јама водонепропусним јамама.
Од ужичког Водовода Либерграф је добио одговор да то предузеће нема податке о томе да ли је на подручју заштите језера грађен било какав локални, јавни канализациони систем по прописаним стандардима.
Нема ни података о томе колико објеката на том подручју има одговарајуће септичке јаме.
Сакупљање стајњака испод штала за стоку у трећој зони заштите водоизворишта такође није регулисано у предвиђеном двогодишњем року.
Врутци нису заштићени ни од дивље градње, забрана постављања објеката крај самог језера се не поштује, па се на обалама могу уочити камп приколице и шупе. Инспекцијски надзор показује да друга зона заштите такође није заштићена од градње нових објеката. Од 2014. до краја 2021. године, на подручју катастарске општине Врутци уклоњено је 65, а на подручју Биоске 49 нелегално изграђених објеката.
Непосредна околина језера није обележена одговарајућим таблама које грађане упозоравају на зону санитарне заштите. Табла је постављена само на једном месту, у близини бране. Како је Либерграфу речено у ЈКП Водовод, око језера су биле постављене табле које посетиоце упозоравају да су у првој зони заштите водоизворишта, али су их мештани скинули. Ти случајеви нису пријављени полицији.
Нема ни упозорења за учеснике у саобраћају да пролазе кроз ужу зону санитарне заштите, код потока Рочњак и у насељу Биоска куда протиче река Ђетиња, пре места где почиње језеро Врутци.
Градске службе повремено сакупљају механички отпад који се таложи код бране Врутци и одвозе га на депонију, што такође показује да преостаје још посла на заштити језера.
Нема података да је неко кажњен због неконтролисаног одлагања отпада у подручју уже заштите Врутака. Акције чишћења језера од механичког отпада углавном се заврше тако што надлежне службе упозоре грађане да воде рачуна о томе где одлажу смеће.
ОТПАДНЕ ВОДЕ
Проблем сакупљања и прераде отпадних вода постоји на целој територији Града Ужица. У самом граду, сви канализациони испусти се изливају директно у реку Ђетињу.
Проблем праве и десетине дивљих испуста кроз које се у Ђетињу неконтролисано улазе различите загађујуће материје.
Загађење речних токова отпадним водама у Златиборској и Моравичкој области требало би да се реши изградњом јединственог регионалног постројења за прераду отпадних вода у Пожеги.
О томе је потписан међуопштински споразум и одређен је привремени инвеститор, у току је израда планске и пројектне документације, а недавно је формирано и регионалног предузеће које ће управљати будућим постројењем.
Према подацима са сајта Општине Пожега, ново постројење требало би да кошта 70 милиона евра.
У одговору који је достављен Либерграфу, ужички Водовод упозорава да без решавања проблема дивљих излива, мешања кишне и фекалне канализације, недостајућих колектора и других, рад Регионалног постројења за прераду отпадних вода неће имати смисла.
Израду овог текста је финансирала Влада Уједињеног Краљевства; изнети ставови нужно не одражавају званичну политику Владе Уједињеног Краљевства
Učitavanje komentara...