Комисија за планове препоручила локаној власти да пролонгира примену одлуке Скупштине града
Ужичка власт неће одустати од реконструкције већ ће, највероватније, уважити став Комисије за планове која је препоручила да се пролонгира примена Одлуке о приступању изради Плана детаљне регулације (ПДР) „Трг партизана, део евидентитане просторне културно-историјске целине Сануша-Трг партизана-Улица Димитрија Туцовића“. (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/SK24-22.pdf)
У разговору за Либерграф, у децембру прошле године, Предраг Гавовић, промоћник градоначелнице за урбанизам, је казао да би требало да се реконструише „Трг партизана са делом Улице Димитрија Туцовића, али не и парцела срушене поште“. Радови подразмевају, додао је, „замену плоча на тргу, уређење фасада зграда око трга, као реконструкцију дела Улице Димитрија Туцовића“.
„Ако будемо мењали само плоче на тргу“, додао је, „уз услове Завода за заштиту споменика културе Краљево, не треба нам План детељне регулације (ПДР)“.
Пропусти, због хитности
Иако ГУП Ужица забрањује да се израђују планови детаљне регулације само за поједине делове просторно-историјских целина које су под заштитом, већ се она мора третирати као целина, и на нашу констатацију да је тиме прекршен тај документ, али и Закон о планирању и изградњи (https://libergraf.rs/2024/01/08/najavljena-rekonstrukcija-uzickog-trga-nije-u-skladu-sa-zakonom/), Гавовић каже да он „не мисли тако“.
„Није спорно да урадимо и то, али тешко ћемо доћи до идејног решења за цело подручје, јер на њему има много разних облика својине“, казао је и поручио да градска власт „неће одустати од реконструкције трга“.
На питање зашто су, пре усвајања Одлуке о приступању изради ПДР, изостале јавне консултације са грађанима и стручњацима, Гавовић је навео: „Журили смо да урадимо ПДР, због пројекта „Ужице престоница културе Србије 2024“ и мислили смо да би требало да га имамо, како бисмо, у оквиру тог пројекта, добили средства за реализацију Плана“.
Наводећи да ће се „цео поступак вратити на почетак, како би се о томе изјаснили грађани и стручна јавност“, поновио је да се „неће укидати Одлука о приступању изради ПДР“, а потом одбацио сумње о коруптивним радњама.
„У доброј намери, а због хитности конкурисања за пројекат „Престоница културе Србије 2024“, редослед радњи које налаже закон, можда, није до краја испоштован, али ништа се не крије од јавности“, тврди Гавовић.
Локација срушене поште
Гавовић је објаснио да ПДР-ом „није обухваћена локација на којој се налазила зграда поште“, која је срушена 1999. године током НАТО бомбардовања, „јер је то земљиште у приватном власништву“.
Власник парцеле била је Република Србија, а право њеног коришћења имала је Пошта Србије. Након што је пошта срушена, а на основу Закона о реституцији, наследници некадашњих власника одузете имовине су постали власници мањег дела тог земљишта и продали га физичком лицу. Исто то лице је на тај начин стекло право прече куповине над делом парцеле од око 1.700 квадратних метара у државном власништву, а затим и откупило тај део од државе.
„Уколико власник те парцеле на њој жели нешто да гради, мора да тражи сагласност Завода за заштиту споменика културе Краљево, јер то је део културно-историјске целине“, казао је Гавовић
„Осавремењавање“ трга
После текстова које је Либерграф објавио и организовао конферецију за новинаре о намери локалне власти да реконструише трг, локални медији су се заинтересовали за тај проблем.
Након седнице Скупштине града, која је одржана 28. децембра 2023. године, на питање новинара шта је циљ реконструкције, Гавовић је одговорио да је „идеја да се трг осавремени, у смислу његовог приближавања грађанима и мењања самог концепта садашњег изгледа трга“. (https://www.radioluna.info/sta-se-zeli-postici-rekonstrukcijom-trga-partizana-audio/)
„Наша идеја је да, у наредном периоду, укључимо комплетну друштвену заједницу и стручну јавност и да, кроз јавну расправу, дођемо до урбанистичког решења које ће бити прихватљиво за цео град, а уз сагласност Завода за заштиту споменика културе Краљево“.
Став Комисије
Међутим, Комисија за планове је, 5. јануара 2024. године, препоручила Граду да „прибави мишљење организације за послове заштите непокретних културних добара о потреби израде Студије заштите непокретног културног добра, на основу Закона о планирању и изградњи“.
У међувремену, наводи се у препоруци Комисије, „потребно је уважити мишљења шире друштвене заједнице и стручне јавности о потребама и циљевима израде Плана детаљне регулације наведене просторно културно-историјске целине“.
Кршење закона
Владан Синђић, извршни директор Либерграфа, истиче да „израда Плана детаљне регулације није потребна за реконструкцију Трга партизана, ако је реконструкција уопште циљ, што потврђује и Гавовић у својој изјави“. ПДР се, додаје Синђић, израђује „у случајевима када је циљ пренамена простора, промена спратности, изградња нових објеката и слично“.
Завод за заштиту споменика културе Краљево је, подсећа Синђић, 18. августа 2023. године, просторну културно-историјску целине Сануша-Трг партизана-Улица Димитрија Туцовића евидентирао као непокретно културно добро и ставио је под „предходну заштиту“. У складу са тим, упозорава, за ту просторно културно-историјску целину важе опште мере и услови заштите и коришћења. Те мере су, подсећа, континуирано спровођење правне и техничке заштите, забрана рушења, преправљања, раскопавања, презиђивања или вршења других радова који директно нарушавају или могу угрозити својства непокретног културног добра.
Осим тога, међу мерама су забрана коришћења или употреба непокретног културног добра у сврхе које нису у складу са његовом природом, наменом и значајем или на начин који може да доведе до њиховог оштећења, као и рад на даљој валоризацији и категоризацији културног наслеђа приликом израде регулационих планова нижег реда.
За просторно културно-историјске целине под режимом заштите, подсећа Синђић, подразумева се очување постојећих вредности урбанистичко-архитектонског концепта и његово даље унапређење у смислу ремоделације и побољшања стандарда комплементарних садржаја становања, уз обавезно поштовање аутентичних вредности.
„Према Закону о културним добрима (Сл. гл. РС 71/94) и међународним препорукама, а посебно према Вашингтонској повељи (чл. 2), кроз посебне мере и услове заштите, коришћења и правила грађења за просторно културно-историјске целине“, подсећа Синђић, „не дозвољавају се промене на физичкој структури, регулацији блокова и уличних коридора, односа који постоји између културних добара просторно културно-историјске целине и зелених површина које су обухваћене целином, као и оне промене уперене ка измени спољашњег и/или унутрашњег изгледа културног добра.
Заштита споменика културе подразумева и заштиту окружења које није изван опсега интервенције. Свуда где традиционални амбијент постоји, истиче Синђић, он мора бити задржан. Нова градња, рушење, или измене које би пореметиле односе маса и боја, подсећа, не смеју бити дозвољене (Венецијанска повеља, чл. 6), као и промена функције просторно културно-историјске целине у целости, чиме би се изменио њен карактер.
„Ако је потребно увести нове функције, оне морају бити компатибилне са карактером историјског града или урбаног подручја. Адаптација ових простора за савремени живот“, истиче, „захтева опрезно увођење или побољшање инфраструктуре и опреме (Вашингтонска повеља, чл. 8), а за просторне културно-историјске целине, заштита, коришћење и правила грађења се дефинишу плановима детаљније разраде.
Апсурдно оправдање
„Гавовићево оправдање кршења законских одредби хитношћу је апсурдно. Одступање од законом прописаног редоследа у овом случају није пука формалност, јер је трг непокретно културно добро, које ужива претходну заштиту. Приликом планирања било каквих радова на овој целини“, истиче Синђић, „најпре се мора урадити Елаборат о заштити, о чему говори План генералне регулације (ПГР)“.
„Правдавање пропуста хитношћу конкурисања за пројекат „Престоница културе Србије 2024“ је бесмислено, јер тај пројекат“, додаје, „не представља гаранцију да ће било шта бити урађено, а посебно не у складу са законом“.
Ако се у обзир узме Гавовићева изјава новинарима у којој он наговештава „могућност мењања самог концепта садашњег изгледа трга", чак и ако одбацимо сумњу на коруптивне радње, испада да градске власти још увек не знају шта тачно желе да ураде на тргу, односно да не познају довољно урбанистичке прописе, јер да их познају знали би да никакве промене концепта нису могуће“.
„Да су укључили јавност, такође би знали да“, оцењује Синђић, „овакве промене нису ни пожељне“. Он наводи да је „основно питање зашто Град Ужице није откупио парцелу на којој се налазила срушена пошта, када већ Република Србија за то није показала интересовање“.
„Реч је о парцели која је, пре свега, део заштићене целине, што повлачи знатна ограничења у будућој градњи. С друге стране, парцела се налази у самом центру града који се, због конфигурације терена, не може ширити и који је већ поприлично збијен, а која је могла бити искоришћена за решавање виталних потреба Ужица и његових становника“, поручује Синђић.
Фото: Ненад Ковачевић
Učitavanje komentara...