Ужице годишње изгуби више од 300 становника

Миграције на овим нашим просторима нису ништа ново, с тим што су се разлози мењали у завосности од догађаја. Неке су биле изазване ратним дешавањима на овим просторима, освајачким походима, а много из економиских разлога, народ је ишао трбухом за крухом.

Ово је комплексна друштвена појава која уз демографију и економију утиче на број становника неког подручја (одсељавања, односно досељавања).

Након Другог светског рата, у оквиру аграрне колонизације (1946–1948), у Војводину се доселио велики број становника из других република СФРЈ, док је снажна индустријализација (1948–1961), концентрисана у мањем броју центара, узроковала интензивно пресељавање, углавном сеоског становништва унутар Републике Србије.

Слићно је било и у ужичком крају, тако је да је број становника у периоду после Другог светско рата растао и Ужице до 1961. године имало преко 11 хиљада становника.

Такав се тренд наставио и у наредне две декаде када је број становника у граду на Ђетињи и околини растао за око 10 хиљада на сваких десет година.

Интензитет унутрашњих миграција почиње да јењава из године у годину, али истовремено отвара нови канал просторне мобилности становништва на економској основи, када се у земљама Западне Европе појавила потреба за ангажовањем радне снаге из Јужне и Источне Европе. То је резултирало повећаним одливом радно способног становништва из нашег краја, почев од средине 60-их година, па све до краја 80-их година прошлог века. Тако да у златно доба осамдесетих број становника се повећао за око шест хиљада.

Са почетком 90-их, број људи у Ужицу је порастао за 1.682 становника. Нема прецизних података колико је Ужичана у том периоду исељено из града, јер је био велики прили исељеника из ратом захваћених подручја на Балкану. Највише људи у наш крај је мигрирало из Босне и Хрецеговине, због близине ове земље овом подручју.

Након демократских промена у Србији и визном либерализацијом, велики број наших суграђана је отишао да живи у иностранство, највећи талас се осетио почетком 2000-их, када је Ужице у само једној години напустило близу хиљаду људи. За десет првих година Новог миленијума наш град је имао мање око шест хиљада становника (према попису из 2001. Ужице броји 83.962, а 2011. године 78.040 становника).

Услед нестабилне политичке и економске ситуације, карактеристичан је нови талас паралелног одсељавања становништва у иностранство, као и напуштања неразвијених подручја и концентрација становништва у неколико већих градских центара унутар Републике Србије.

У наредном периоду на подручју града евединтан је све мањи број сутохтоног становништва, а све већи број досељеника. Иако у последњим годинама има људи који су доселили из мањих средина, највећим делом из економских разлога, ипак је већи број онох који се исељавају из Ужица.

Из претходне табеле видимо да се тренд миграције становништва наставио и то негативно по Град Ужице, јер је у просеку годишње преко 300 становника мање. Иако се у последњих десет година доселило доста оних из мањих средина, ипак је више оног аутохтоног становиншта које напустило град.

Највише је оних млађих од 19 до 35 година, коју су отишли на школовање у друга места, где су се и запослили. Поједини због потражње економски исплативијег живота и бољег стандарда, не само отишли у већи град, него и напустили земљу, у неку од држава Европске уније претежно.

Ужице према последњем попису има 70.172 становника, што је у последњих двадесетак година 14 хиљада људи мање.

Пројекат портала Инфоера "Мој граг - моје место за живот", подржан је средствима Града Ужица