На позив грађанске иницијативе „УЕ Збор“, грађани Ужица окупили су се данас испред Градске куће како би симболично обележили 5. октобар. Говорници су поручили да „6. октобар никада није освануо“, истичући да, упркос промени власти 2000. године, суштинске промене у друштву нису уследиле.
Грађанка Јелена Прокић присетила се догађаја који су уследили од председничких избора у Савезној Републици Југославији, одржаних 24. септембра 2000. године, до 5. октобра и пада режима Слободана Милошевића. Окупљенима испред Градске куће испричала је како је изгледао тај дан.
– Те ноћи је пао режим. Неки су били весели и пијани, а ја сам збуњено посматрала целу ситуацију. У гужви сам срела оца и питала га зашто ништа не пије. Одговорио ми је да, ако је овај заиста диктатор, данас је најважније остати трезан. Нисам тада најбоље разумела ту реченицу. На путу за Ужице рекао ми је да види да је све то „сјаши Курта да узјаше Мурта“. Била сам очајна кад сам то чула и посвађала сам се с њим. Онда је освануо 6. октобар, али само датумски. Кад смо стигли у Ужице, цео град је био преплављен људима – махали су заставама, чекали нас као ослободиоце. Трагедија је била што су у тој маси били и они који су нас тлачили, који су нас хапсили, који су мени, тада детету од 11 година, прислушкивали телефон и пратили мене и моје родитеље кроз овај град. Тада сам схватила да је очева реченица била тачна – он је видео оно што ја нисам – испричала је Прокић окупљенима.
Додала је да је данас, 25 година касније, ситуација готово иста, те да је као мајка малолетног детета одлучна да не убије у њему сан о животу у овој земљи.
– Ја не одустајем и нећу одустати. Расла сам у таквој средини и таквој породици, заједно са свима вама. Истрајаћемо у овој борби јер смо солидарни, да се поново не би догодило да 6. октобра једни другима окренемо леђа. Морамо остати доследни до краја. Зато што тада није било солидарности, зато што је један човек имао визију, а остали су говорили о легалитету, зато се никада није спровео закон о лустрацији. Болесно ткиво је метастазирало – нагласила је Прокић.
Активиста Иван Бјелић рекао је да је био сувише млад 5. октобра да би о њему говорио из личног искуства, али да може да говори о последицама које грађани осећају данас.
– Да је проблем 5. октобра заиста решен, данас не би постојала Социјалистичка партија Србије (СПС), нити би било коалиција са њима након тих промена. Данас живимо у ситуацији у којој исти они против којих су се борили наши родитељи и даље владају, док њихова деца трпе последице тог система. Вашег суграђанина Павла Цицварића јавно су развлачили и цртали му мету на чело – рекао је Бјелић.
Он је упозорио да грађани морају бити свесни колико је важно да не дозволе међусобне поделе.
– Оно што ова власт успешно ради довело је до тога да данас имамо практично приватне „Србијашуме“, приватни Национални парк Тару, Ђердап, да се распродају Јадар, Добриња, Левач. Ако овако наставимо, остаће само приватни џепови, а они ће отићи, док ћемо ми наставити да „грцамо“ у дуговима. Када скинемо овог диктатора, немојте заборавити да печени во и трубачи нису циљ те борбе – циљ је стварање заједничког друштвеног фронта који ће контролисати сваку будућу власт и бити опозиција свакоме ко покуша да влада на исти начин као што то данас чини Александар Вучић – поручио је Бјелић.
Učitavanje komentara...