У Народном музеју у Ужицу, Крагујевчанке сестре Мицић, Анђела (1992) и Теодора (1998), први пут излажу заједно и први пут су пред ужичком ликовном публиком својом самосталном изложбом, мада су учествовале на групним изложбама на ужичком Бијеналу Сува игла. Сада су изложиле радове, углавном великих формата у комбинованој техници и уља на платну које повезује иста тема, успомене и заборав, а која је сагледана и истраживана из два различита угла. Изложбу, коју је 9. новембра отворио Ратко Трмчић, члан Градског већа за друштвене делатности, посетиоци могу погледати до 8. децембра.
Анђела Мицић, како сама каже, прати метаморфозу највише личног, али и колективног сећања и како се оно мења кроз време.
- Ова изложба није настала у даху, то је био цео процес трагања, читања, посматрања и стварања. Неколико година бавим се успоменама и имам потребу да се оне одрже. Највише сам се ослањала на старе црно – беле фотографије које су биле полазна тачка, од њих је све почело и од којих се развијала цела идеја. Наравно, то је био само благи ослонац на њих без неког потпуно реалистичног приступа – прича Анђела.
Др уметности Бојан Оташевић, између осталог, написао је у каталогу који прати изложбу: „Окренувши се старим породичним фотографијама, као некадашњег основног носиоца информација о прошлости, Анђела Мицић их својим техничко – технолошким, сликарским речником поново оживљава, додајући им поред документарног и свој емотивни уплив у прошлост коју није недвосмислено доживела, али осећа велику потребу да кроз поновно буђење такве врсте сећања и сама учествује у тој прошлости.“
Ова серија слика урађена комбинованом техником била је Анђелин докторски истраживачки рад, после којег је почела поново да ради уља на платну, како каже, тема је иста, само је колорит обогаћен.
Теодора Мицић истражује заборав и људску потребу да заборави поједине догађаје и ситуације.
- Имала сам потребу да истражим заборав који се јавља у моменту сна, а који је само његов симболички носиоц. Био ми је битан и моменат тишине без које не би било ни сна – каже Теодора и истиче да је забораву приступила са „позитивне стране“, јер је потребно нешто и заборавити „како бисмо лакше пребродили неке животне околности“.
Пошто је ипак, њено примарно интересовање графика иако јој сликарство даје већу слободу, Теодора у наредном периоду најављује серију графика.
У каталогу изложбе др ум. Бојан Оташевић наводи: „...сестре Мицић не покушавају да освоје нове техничке изразе шокантних и шокирајућих резултата и намера. Држећи се свог мирног, тихог начина продубљују сликарским поступком свој интимни мрак, осветљавајући га сигурно, нежно и постепено на најбољи могући начин.“
Сестре Мицић основне студије завршиле су на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу, Анђела смер зидно сликарство, Теодора смер ликовне уметности, модул графика. На истом факултету су завршиле и мастер студије. Анђела је докторирала на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду на којем је Теодора, такође на докторским студијама, а ради и као сарадник у настави на Филолошко – уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за примењену и ликовну уметност. Анђела је имала 14, а Теодора шест самосталних изложби. Обе су излагале на више од седамдесет колективних изложби, чланице су УЛУС-а и до сада су добитнице неколико награда и признања.
Učitavanje komentara...