Примарна селекција отпада још није системски решена у Ужицу. Већина становништва све врсте смећа одлаже у исте контејнере.
Прошле године 5.000 домаћинстава добило је по две канте за одлагање отпада: једну за "суви", рециклабилни отпад и другу за "мокри", односно остали отпад, наводи се у У Програму заштите и унапређења животне средине Града Ужица за 2021. годину. Канте су обезбеђене у оквиру пројекта "Предграђа рециклирају - Успостављање система управљања отпадом у приградским насељима Ужица и Тузле“, који се финансира средствима Европске уније.
У граду је постављено и 20 контејнера за одлагање стаклене амбалаже. За одлагање биоразградивог отпада грађанима је додељено 300 компостера.
Према подацима са сајта Града Ужица из марта 2021. године, у ужем градском језгру постоји 170 контејнера за примарну селекцију отпада. Из њих је, током 8 месеци прикупљања, издвојено 79% отпада употребљивог за рециклажу. Остатак је завршио на депонији.
Из овога може да се закључи да грађани треба боље да се едукују у вези са селекцијом отпада.
Прикупљање отпада у селима је недовољно регулисано, али су предузети кораци ка решавању тог проблема.
Отпад се из сеоских подручја односи периодично, али су капацитети за његов прихват мали, па је смеће расуто око контејнера слика која се често може видети у руралним подручјима.
У забаченијим крајевима, локално становништво проблем отпада решава спаљивањем, јер су први контејнери далеко, а организованог одношења смећа нема.
Проблематично је и постављање контејнера у ужим зонама санитарне заштите. Такав случај је забележен у Мијатовићима, засеоку Биоске. Ту је контејнер годинама стајао крај потока Рочњак, који се улива у језеро Врутци. Са језера Врутци Ужице се снабдева пијаћом водом, па је контејнер касније померен неколико стотина метара даље.
Град Ужице се још није договорио са Општином Бајина Башта о одношењу смећа из насеља Калуђерске баре, на планини Тари. Већи део тог туристичког насеља припада Граду Ужицу, а заправо је много билиже Бајиној Башти. Једно од предложених решења за ефикасније и редовније одношење отпада са Калуђерских бара је да комунално предузеће из Бајине Баште "12. септембар" односи смеће уместо ужичког "Биоктоша", а да се посао фактурише на надлежну градску управу.
У зони језера Врутци као и на подручју Предела изузетних одлика "Клисура Ђетиње" отпад се организовано прикупља. На местима некадашњих дивљих депонија, отпад се више не одлаже, тврде у градској управи.
Локална самоуправа, у оквиру посебног програма, прикупља отпад на местима која нису покривена редовним сакупљањем (локације бивших дивљих депонија, раскрснице локалних путева и слично).
За прикупљање отпада на 34 локације постављени су кошеви запремине пет кубика. Према званичним подацима, у 2020. години прикупљена је 871 тона отпада, који би, како се наводи, завршио на дивљим депонијама.
Међутим, поставља се питање како потпуно спречити настанак таквих депонија? Да ли је неопходно строго кажањавање несавесних грађана или је довољно да градска управа уклања све нове дивље депоније?
Ове године је организовано и прикупљање кабастог отпада у оквиру поменутог пројекта "Предграђа рециклирају". Кабасти отпад се прикупља у посебним контејнерима који су постављени на различим локацијама у граду и околини.
У појединим месним заједницама организују се састанци с циљем информисања грађана о тим акцијама и правилном одлагању отпада. Информације о томе где и када се прикупља кабасти отапад објављују се на Фејсбук страници "Ере рециклирају", која је такође део пројекта.
У 2020. години Одељење за заштиту животне средине и одрживи развој је у сарадњи са ЈКП Биоктош, организовало чишћење дивље депоније на Јеловој гори. Са локације је уклоњено пет кубних метара отпада.
Од 64.650.000 динара, колико је у прошлој годни издвојено за заштиту животне средине у Ужицу, 7.000.000 динара је отишло на управљање отпадом.
Град Ужице је за Програм унапређења и заштите животне средине у 2022. години почетком фебруара издвојио 81,2 милиона динара. Највише средстава, 63 милиона динара, биће издвојено за побољшање енергетске ефикасности у домаћинствима и није познато колико ће бити утрошено за ефикасно управљање отпадом.
Одлагање отпада може да постане велики проблем ако се не решава ефикасно, нарочито ако се због тога шири санитарна депонија у Дубоком.
Примарну селекцију отпада треба решити тако да се грађанима не исплати да отпад одлажу на дивље депоније.То може да се постигне доделом субвенција за правилно одлагање отпада, као и одређивањем високих казни за прављење дивљих депонија.
До тада, све набројане идеје и програми чекаће да их неко реализује.
Израду овог текста је финансирала Влада Уједињеног Краљевства; изнети ставови нужно не одражавају званичну политику Владе Уједињеног Краљевства
Učitavanje komentara...