Уметност је слобода

Сликарство је слобода и не знам да ли је оно доминантно код мене пошто и скулптуре волим да радим. У ствари, шта год уметник ради, све је слобода, каже Александра Кокотовић

У Народном музеју у Ужицу, отворена је изложба слика под називом „Форме сећања“ ликовне уметнице Александре Кокотовић која успешно гради међународну каријеру. Изложба, коју је реализовао виши кустос ужичког Музеја, историчар уметности Марко Ђурић, биће отворена до 15. августа.

Изложбу чини шест радова великих формата насталих на шаторском крилу и на лану које је, према речима саме ауторке, радила од почетка пандемије и целу ту 2020. годину. Идеја је била да на слике пренесе нешто што дуго живи у њој и чиме ће изразити сећања која носи из свих градова и поднебља у којима је живела. С обзиром да сада живи и ради на релацији САД-Србија, на изложеним платнима је доста секвенци са Атланског океана, али и из Босне и Херцеговине и Црне Горе.

-Желела сам да брда изнад Котора, о којима ми је причао отац који је њима пешачио у тинејџерским данима, свако доживи као нека брда из свог детињства као што их ја доживљавам, као брда изнад Сарајева. Тако сам насликала брда изнад Котора, али сам им дала таква имена да и ви можете да замислите ваша брда изнад Ужица – каже Александра Кокотовић која је овог пута изложила и 10 радова мањих формата, припреманих за изложбу која је била планирана у амбасади Србије у Москви, али се та изложба није десила због смрти српског амбасадора.

О томе, зашто ради на различитим подлогама, Александра каже:

-Волим да то буде нешто неконвенционално, нешто другачије. Мислим да је за уметника занимљиво да осваја нова платна и нове материјале. Лично, осетим озбиљну радост и усхићење када користим нешто несвакидашње. У сред ноћи се пробудим и помислим, ето, на тај земљани пигмент и онда га нађем једино у Ђавољој вароши, баш такав какав сам хтела од којег сам стварала и неке скулптуре. Или, рецимо, стоји нека свилена марама са стране у атељеу и ја је искористим. То су несвакидашње ствари које уметника узбуђују – прича Александра која инспирацију за своја дела налази свуда, највише у природи и историји, градовима у којима је живела и радила.

-Сликарство је слобода и не знам да ли је оно доминантно код мене пошто и скулптуре волим да радим. У ствари, шта год уметник ради, све је слобода. Ипак, сликарству се посвећујем највише, мада имам периоде када се бавим и неким другим концептом што изискује више времена. Тренутно сам у фази фигурације, то није карактеристично за мене, али сам имала јаку жељу да урадим ту једну изложбу која се скоро десила у галерији „Сањај“ у Београду. Мислим да ћу мало да наставим у том правцу па ћу се опет вратити на апстракцију која је моја највећа љубав. Осим тога, у наредном периоду хтела бих да за велику изложбу која ме чека у Лондону, урадим неколико нових радова.

Изложбу је отворила проф. Педагошког факултета у Ужицу, Кристинка Селаковић, чланица Уметничког савета Народног музеја, за коју је Александра Кокотовић уметница која „кроз искуства са којима се сусреће, гради свој дух и прави хармонију и мир у души, а самим тим настаје све већа жеља за стварањем. Утиске, радост живљења и лепоту љубави према људима, пејзажима и свему што је проживела, пажљиво преноси на платно“.

-С једне стране видимо слике великих формата, настале на шаторским платнима који својом јачином ткања дозвољавају да се уметница на њима слободно игра бојама и различитим природним материјалима, попут јуте, конопца, дробљеног мермера, камена, земљаних пигмената, хеклераја наших бака, лепка и знатне количине уљаних боја које остављају трагове. Слике су апстрактне, а самим тим и флуидне и отворене да нас поведу у њен свет маште и сећања – рекла је између осталог Кристинка Селаковић и наставила:

-На изложби су и нешто интимнији формати, такође, апстрактних форми које су фине забелешке оног унутрашњег које сваки уметник носи у себи, а жели да га подели са нама.

Александра Кокотовић је рођена у Сарајеву, живела је и стварала у Енглеској и Либану, Америци, Србији. Дипломирала је на италијанској Аццадемиа дел Луссо, а свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, графику, цртеж, перформанс, инсталације. До сада је приредила 41 самосталну изложбу у реномираним музејима, галеријама и институцијама у Хонолулу, Џексонвилу, Сарајеву, Београду и у још неколико градова у Србији, БиХ, Црној Гори. Учесница је на 70 групних жирираних изложби у Јордану, Египту, САД-у, Северној Македонији, Уједињеним арапским емиратима, Албанији, БиХ, Србији, Малдивима, Пољској и Литванији. Чланица је УЛУС-а и Удружења ликовних уметника БиХ. Добитница је више награда и учесница бројних фестивала уметности и културе и ликовних колонија, а њено име се налази у књизи еминентних људи „Ко је ко у БиХ“.