Само неколико секунди, најпре 22. априла, а потом и 8. маја, те 1999.године, и два НАТО пројектила, било је довољно да се уништи објекат Поште, која је била део архитектонске целине Трга партизана у Ужицу. Од тада до данас, на месту срушене поште, налази се рупа, некада “Мркоњићева”, данас паркинг, који једино красе мурали знаменитих Ужичана. Све протекле године али и данас се воде полемике зашто је тај простор још увек у таквом стању, чије је власништво, ко је за шта надлежан. Ужичанин Филип Дрндаревић, школујући се у иностранству, понудио је своје решење.
Ужичанин Филип Дрндаревић је након завршених основних студија архитектуре у Београду, школовање, односно, мастер студије наставио у Грацу у Аустрији. Тамо је настао његов мастер рад како он види објекат на месту срушене поште.
-Крајем треће године факултета, размишљао сам где би могао да наставим школовање. Захваљујући другару, који је тамо студирао, стигао сам до Граца. Било је неопходно да овде у Србији упишем мастер студије, а онда сам се пребацио, након полагања разлике у испитима. Нема ту неке велике бирократије - објашњава Филип.
Систем студирања у Аустрији и код нас је сличан, објашњава Филип и додаје да је реч о студирању по Болоњи, али за разлику од наше земље, то тамо функционише. Овде се, како каже, ради некако кампањски, доста је стреса, беспотребно се троши енергија, а тамо систем функционише, али се континуирано ради, студенти имају више контакта са професорима. Филип каже да је стекао утисак да се исти труд уложи и тамо и овде, али у Аустрији некако нема стреса, ради се по мало, а не као овде да се не спава по три дана.
Иако је студирање наставио у иностранству, Филип је свој мастер рад посветио свом родном граду.
-Доста је потцењена архитектура из доба комунизма у Србији. На западу, бар у Грацу, моји професори и мој садашњи шеф, веома цене ту архитектуру која је настала у Југославији. Некако се то провлачило кроз моје студије, а Ужице је добар пример са добро испланираном архитектуром и зато ми је било интересантно да пишем о томе. Као резултат тог истраживања требало је да настане један пројекат, који се дешава баш на Тргу партизана у Ужицу, односно, на месту старе поште. Увек сам пролазио поред тог паркинга и замишљао шта би могло да настане у том окружењу једној таквој урбанистичкој целини какав је ужички трг. Стара пошта је имала јавну функцију и била је доступна свим грађанима и ја сам у том раду осмислио да то буде нова зграда, која такође има јавну функцију, На основу многих истраживања која сам радио у мастер раду, дошао сам до закључка да граду недостаје простора за културне садржаје који одговарају 21.веку, јер су сви објекти културе настали 60-тих година, када је Ужице било знатно мање. Тада је култура можда била и на неком вишем нивоу него сада, иако не би требало да буде тако, јер је важно да се развијамо у сваком смислу, па и у културном- поручује Филип.
Дрндаревић је осмислио да у том објекту буде смештена зграда музеја који би се бавио занатима. Такође, пројектом је предивдео да у објекту буде смештена нова, савремена, модерна галерија, јер тренутна зграда Градске галерије, по неговом мишљењу, нема естетски и функционални квалитет који једна галерија треба да има.
-Пројектом је предвиђено да објекат садржи и библиотеку, читаонице и мултимедијални центар за студенте и школарце. На врху зграде би се налазио ресторан са кровном терасом, који би био видиковац, као лепо место одакле посетиоци могу да посматрају град и уживају у јелу и пићу. Увек је проблем како мултифункционалну зграду са различитим садржајима ставити под једну целину. С обзиром на типологију Ужица, где има много небодера и на велику густину насељености, зграде морају да иду у висину. Ја сам одлучио да све те различите функције ставим једну на другу, и да на тај начин у Ужицу настане још један небодер. Партер би био од бетона и камена, а сам небодер би се састојао од челичне конструкције и стаклене фасаде.-
Све те функције биле би повезане спиралним степеницама, кроз различите рампе, а степенице би имале и функцију за седење, као трибине. У свом пројекту, Филип је нашао простора и за решавање онога што је један од већих проблема у Ужицу, а то је недостатак паркинг простора.
-Обично кажу, колико објекат иде у висину, толико иде и под земљу, тако да је на простору некадашње поште врло лако направити јавну гаражу. У партеру би се налазио музеј старих заната, са разним занатским продавницама, а кров партера би био у нивоу улице Љубе Стојановића. Тако би смо добили мањи трг, нови урбани градски простор, намењен грађанима.-
Овај пројекат стар је четири године, јер је Филип дипломирао 2017.године. На жалост нико од надлежних није имао прилику да види овај пројекат, па је промоција у нашем медију, идеја да се неко и заинтересује за уређење овог простора.
-Немам никакве информације о власништву овог земљишта. Без обзира на то, ја сматрам да се мора расписати јавни конкурс, и за наше и за иностране архитекте, како би се изабрало најбоље решење. То је начин да се та градска целина сачува и унапреди. –
Филип је, како каже сасвим случајно отишао у Грац, завршио мастер студије, и већ пред сам крај студирања, добио први посао а тренутно је запослен у четвртом бироу. Грац је град у коме се лепо осећа, али ипак размишља да ли да се врати у Србију или не. Како каже жели још много тога да научи, након чега ће донети праву одлуку. Први пројекат, који је понудио свом граду, можда ће улепшати Ужице.
-У садашњој архитеткури, као и у целом свету, по капиталистичким принципима, врло мало простора има за планирање, више се пажње посвећује како да се окрене капитал. Некада се визионарскије размишљало, више се планирало. Данас у овој области нема идеје, нема урбанизма, визије, не брине се за будућност. Очигледно нема ни бриге за прошлост, када видимо шта се ради са старим објектима, попут зграде “Цвете Дабић”, Старе хидроцентрале, која је девастирана. Апеловао бих на колеге, да посветимо мало више пажње објектима који чине дух града.-
Učitavanje komentara...