- Често се говори о алергијама, али недовољно о алергијама од убода инсеката и то тешких, системских по живот угрожавајућих реакција, затим о обољењима која често не личе на алергијске, али у ствари јесу, затим због токсичних материја које се налазе у ваздуху, али и као последица прскања воћа, поврћа и дрвећа-рекла је за „Вести“ доктор медицинских наука алергологије и клиничке мунологије др Гордана Ковачевић, специјалиста интерне медицине Опште болнице Ужице
Како оцењујете аерозагађење због пожара не депонији „Дубоко“ и шта је најопасније по наше здравље?
Нажалост, до пожара на депонији никако није смело да дође. Ми као грађани не бисмо смели да живимо у страху од катастрофа које изазива људски немар. Ваздух је по дефиницији мешавина гасова без боје, мириса и укуса, а ми смо ових дана и без мерења били сведоци да удишемо нездрав ваздух, само на основу мириса који смо осећали и облака дима који се ширио чак не само у котлини, него и на околна брда.Повишене вредности неорганских и органских загађивача могу да доведу до краткорочних, али и до дугорочних последица по здравље. Краткотрајно излагање доводи до сметњи са дисањем типа асматичних напада али и проблема са слузницом носа, грла и душника. Слузнице су прва линија одбране нашег организма. Кашаљ, повећана секреција слузи, промуклост све то може настати као последица аерозагађења, а онда се на тако измењену слузницу надовежу и бактеријске и вирусне инфекције. Органски аерозагађивачи, канцерогене материје које се могу ослободити димом који настаје сагоревањем отпада, немају средње дозвољене вредности јер је свака њихова концентрација непожељна. Како ће чији организам реаговати зависи од генске склоности али и придружених болести и узраста. Посебно су осетљива деца, труднице, стари али и људи који већ имају из било ког разлога дефицит у имунском одговору. Зато нам је свима обавеза да чувамо природу и бринемо о сваком поступку који је нарушава. Мислим да је важно да усвајамо све обрасце корисног понашања из света, али не селективно... Сви су закони и правила и једноставни, али чак и када правимо торту ако изоставимо неки састојак, од ње неће бити ништа, а камоли ако изостављамо битне ставке у ланцу селектовања и рециклирања отпада.
Који су пестициди најопаснији по наше здравље?
Крајем прошле године донет је један добар закон у нашој земљи којим је 113 пестицида искључено из употребе, али и да се уклоне из продавница и потпуно забране. Повод је био немогућност пласмана наших пољопривредних производа у земље Европске уније, као и потреба да се то из економских закона усклади. Суштина приче и зашто то мене радује је што се самим тим пружена шанса да се уклоне ти токсини из нашег окружења. Пре свега, то су разни органо-фосфати, примера ради креозан је много раније искључен из примене. Ми смо често сведоци да има тровања животиња креозаном, да се људи обраћају ветеринарским станицама и инспекцијама немоћни да то реше, а врло често то има веће последице од оног што ми видимо. Проблеми су и када деца дођу у контакт са тим, земља, воће и поврће. Важно је и ако су негде заостали ти пестициди да се безбедно уклоне и лагерују. Пестициди чак и они који су дозвољени могу да угрозе пчеле. Ми знамо да опрашивања нема без пчела, али и других инсеката. Пчеле које су затворене због прскања када се пусте постају агресивне. Имамо ситуације да и пчелари доживе по неколико стотина убода пчела што је врло опасно, због велике количине алергена и ензима које пчела ослободи, као и због клиничке слике која је може у том тренутку да буде таква да човек изгуби живот.
Какве могу бити реакције на убоде инсеката?
Реакције могу бити благе попут отока, црвенила, а може се десити да вас 100 пута убоде пчеле и да имате благ оток, а да 101.пут имате реакцију угрожавајућу по живот. То зависи од стања огранизма, утицаја споља као и због других токсина које су инсекти „покупили“ успут.Све то нама компликује клиничку слику и захтева да особа која је већ имала реакције код себе има лекове за самопомоћ.
Са чим се најчешће сусрећете у пракси на дневном нивоу?
Ове године рано је кренуло топло време са ветром, много је алергена, јер је већ у фебруару почело цветање, а затим и остало дрвеће и воће. Тако да је велика концентрација алергена у ваздуху, а уз полен имамо и друге аерозагађиваче, попут издувних гасова...Резултат је да имамо пуно пацијената са алергијским манифестацијама и болестима дисајних путева, али и са кожним реакцијама. Те кожне реакције могу бити класично алергијске (копривњача,оток језика,усана, лица...) а реакције могу да буду и потпуно атипичне у виду оспе која траје данима. То значи да се покренуо и неки други механизам односно често удружен са инфекцијом или са покретањем самог имунског одговора. Управо присуство веће количине пестицида, аерозагађивача потпомаже да класичне алергијске реакције добију и неки тежи ток због покретања имунског одговора који онда ангажује цео организам. То зависи и од генске склоности и стања организма које дају различиту клиничку слику.
Врло често људи имају сметње и са органима за варење, дијареални синдром који не може ничим да се објасни може бити последица алергије. Тако да постоје укрштене реакције и на полене и на храну. Примера ради, ко је алергичан на полен брезе, врло често је и на трешњу,брескву, јабуку и то се такозвани орални алергијски синдром.
На то се ретко обраћа пажња ако нема других симптома, то је када сврбе непца, језик или уши када се поједе нешто од воћа. Врло често те особе имају алергију на полен. Чак код 40 одсто људи када урадимо алерголошки тест имају позитиван тест али нису реактивни, немају клиничке манифеастације што опет указује на неку бољу опцију имунског система.
Често се помиње недостатак витамина Д. Колики је његов утицај?
У нашој популацији сада имамо могућности да меримо, а витамин Д је синтетизован у виду Вигантол капи пре 100 година. Његово дејство и утицај на имунски систем забележен је још пре 50 година. Када кажемо витамин Д не знамо да говоримо практично о једном молекулу који има хормонску структуру и утицај на метаболизам целог организма. Пре свега, калцијума, фосфора, код деце у адекватном развоју структуре костију и уколико се то деси у раном детињству онда је мањи ризик од остеопорозе у каснијем добу. Уколико се са физичком активношћу комбинује у периоду одрастања када се формира грађа костију. Недостатак витамина Д може да развије клиничку слику бронхијалне астме, али и код бројних болести на које тај дефицит може да има утицај. Врло је лака надокнада витамина Д и препорука је да се бар једном у две године мери његов ниво и да се врши адекватну надокнаду.
Које су препоруке?
Препоруке су боравак у природи, физичка активност било да је у затвореном или на отвореном простору, као и хигијена што значи умерени контакт са вирусима, бактеријама, прашином... Не, потпуна изолација од свега, већ постепено излагање. Примера ради, зашто су наши пољопривредници и раније и сада најздравији? Они од фебруара крену полако да излазе напоље, излажу се сунцу и алергенима, полако се физички активирају и долазе у максималну кондицију током лета када треба највише да раде. Они врло ретко изгоре на сунцу, јер већ сами створе неку подлогу, затим раније није било толико остеопорозе и дефицита витамина Д. Бесомучна употреба и препарата за заштиту од сунца са високим фактором заштите од УВА и УВБ зрачења, такође блокирају претварање провитамина Д у витамин Д. Али нормално излагање у раним јутарњим и касним поподневним сатима чак без и тих фактора заштите може само да користи.
ЕНЕРГЕТСКА ПИЋА И ХРАНА
Претерана употреба енергетских напитака омогућава веће физичке активности врло често доводи до кобних последица због појачаног рада срца. Затим, адитиви у храни изазивају алергијске реакције због веће концентрације него што организам може да поднесе. Велики опрез у начину исхране, односу према природи, али морамо да порадимо на квалитету живота, ваздуха али и међусобне толеранције-истакла је др Ковачевић.
РАДНО АКТИВНО СТАНОВНИШТВО
- Алергијске реакције су најизраженије код радно активног становништва које вероватно нема довољно времена да се посвети ни храни коју узима, али и они који су и на радном месту изложени аерозагађивачима, пре свега, коже. Што се употребе пестицида тиче то мора да буде дозирано, контролисано и последица свести сваког појединца.
Učitavanje komentara...