Свитац је тако сићушна, а тако занимљива бубица која има моћ и способност да развесели децу кад жита зру, а деца трче да их ухвате желећи да ту светлост имају за тренутак. А мени је свитац и игра и путоказ и мудрост, изјавила је поводом своје прве аудио и електронске збирке поезије „Веровање свицу“ завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић из Чајетине.
У Народној библиотеци у Ужицу, одржана је промоција аудио и електронске збирке поезије „Веровање свицу“ завичајне песникиње Мирјане Ранковић Луковић из Чајетине. Ово је њена десета књига, а прва у аудио и електронском издању што је још увек реткост код нас, а издавач је „Дигитална досада“, за сада, како истиче песникиња, једини издавач ове врсте у Србији. Осим ауторке, у промоцији су учествовале Марија Јовановић Вуловић, професорка српског језика и песникиња, ауторка рецензије, представнице Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, Љиљана Ракић и Мирјана Лопин Дризо, ваљевски глумац и новинар Бранко Антонић је преко видео бима говорио стихове, а присутнима се, такође, преко видео бима, обратила и уредница у издавачкој кући „Дигитална досада“, Ивана Катић. Душица Мурић, директорка ужичке Народне библиотеке, подсетила је на значајне детаље из биографије песникиње.
У наредном периоду, збирка поезије „Веровање свицу“, у којој према речима Мирјане Ранковић Луковић има за свакога по нешто, појавиће се и у штампаном издању, а Мирјана планира да ову годину у којој се навршавају две и по деценије од објављивања њене прве књиге обележи тако што ће све четири своје књиге поезије до јесени објавити у обједињеном аудио и електронском издању.
Збирку поезије „Веровање свицу“ Мирјана Ранковић Луковић посветила је свом оцу, а повод да одлучи да је изда у аудио и електронском издању, била је њена слепа бака којој је Мирјана као дете читала песме. Бака је волела да је слуша док чита и зато се одлучила за ово издање како би и слепи и слабовиди љубитељи лепе писане речи могли да чују њену поезију која је, према речима саме песникиње, писана „и у мушком и у женском роду“ по чему се, и иначе, она и препознаје.
- Писац нема лице, он пише и у име шкољке и у име ветра, мушкарца, жене, детета, каже Мирјана Ранковић Луковић.
Књига поезије, „Веровање свицу“, добила је име по наслову песме која је једна од педесетак објављених у њој.
- Песма је оптимистична, ведра, све оно што ја у суштини, када наиђу тмурни дани, желим да променим и да ободрим. Бодрећи друге помало бодрим и себе, бодрећи друге, желим да се нађе и неко ко ће да ободри мене. Свитац се и иначе, провлачи још кроз неке моје песме. Тако сићушне, а тако занимљиве бубице имају моћ и способност да развеселе децу кад жита зру, а деца трче да их ухвате желећи да ту светлост имају за тренутак. А мени је свитац и игра и путоказ и мудрост. Треба се снаћи у било ком свету, а свици то добро раде, каже Мирјана Ранковић Луковић.
Марија Јовановић Вуловић, професорка српског језика, песникиња, која је осим Милунике Николић, такође, написала рецензију за Мирјанину књигу, између осталог је рекла да је у почетку имала отпор према електронском издању, али када је преслушала Мирјанину поезију, схватила је да поезија јесте или није без обзира да ли је читамо листајући странице књиге или је слушамо. Према њеним речима, „Веровање свицу“ „привући ће нас магнетски у свој вилајет, у свој пронађени Оз, међу шкољке и ветрове, међу таласе и лађе, међу облаке и маслачке који на њих личе. Ако је песнички дар урођен, потврдиће нам, наново, да је пред нама чаробна књига рођене песникиње". Према речима Марије Јовановић Вуловић, замајац поезије Мирјане Ранковић Луковић је љубав „сва од емоција, топла и необуздана као живот сам“, а „стихови топли и меки, слободни за лет“.
Učitavanje komentara...