-За сада су Креманци личним приватним средствима урадила доста, а сада кажемо државо изволи. Хоћемо и ми као Мокрогорци утабане туристичке стазе – каже за “Вести” Драган Пјевић који братском месту честита на успеху уједно захтевајући за Кремна исто такву системску подршку државе кроз многе пројекте
На заседању Генералне скупштине Светске туристичке организације Уједињених нација у Мадриду (УНWТО), 2. децембра прошле године, Мокра Гора је проглашена за једно од најбољих туристичких села света са својом „Шарганском осмицом“ и „Дрвенградом“ . У конкуренцији за значајно признање које треба да омогући даљи развој руралне заједнице, културе и очување традиције било је више од 170 села из 75 земаља. Честитке су стигле и од комшија Креманаца. Један од њих Драган Пјевић који је заслужан за промоцију туризма Кремана и Креманског пророчанства каже да они желе да се угледају на Мокрогорце и зато порука надлежнима од министарке туризма, преко градоначелнице до Туристичке организације Ужице.
- Државо изволи! Кад држава нешто хоће лако је то урадити! Продужите пругу до Кремана са недостајућом инфраструктуром и почетном железничком станицом, изградите лепо етно село по угледу на Дрвенград, урадите неколико фудбалских терена за припреме спортиста на идеалнијој надморској висини од Златибора, јер на Златибору се праве 22 стадиона, а у Кремнима постоји један од пре Другог светског рата... Држава нека подели већи број бесплатних плацева Кремнима као што је својевремено радила по Златибору и ето Кремана као примећене дестинације која може конкурисати за неку награду, лепа сама од себе како је приметио и нобеловац Хандке – збори Пјевић који је као и већина ужичких новинара слушао неколико директора Железница Србије да ће прагове са старих пруга у Војводини после реконструкције допремити у Кремна како би „ћира“ и одавде возио туристе. Од Мокре Горе воз долази до Шарган Витаса за које наш саговорник каже да већина туриста и не зна да се налазе у Кремнима, а по њему избегавање повезивања пруге и градње полазног места у Кремнима није нечији економски интерес, јер је уобичајено да се паре остављају од придошлих туриста баш на овим местима. По њему није имало потребе за велико улагање у паркинг у Мокрој Гори, јер Кремна су равна ко шибица и имала су простора. По убеђењу монархиста који по пророчанству чека руског цара и крунисање српског краља у новој престоници Србије граду Крушевцу, Пјевић је најзаслужнији што је 148 година после упокојења, 2002. године подигнут споменик пророку Милошу, једној од личности по којој је село познато и ван Србије.
-За сада су Креманци личним приватним средствима урадила доста. Изграђен је хотел Браће Секулић „Шарган“ , највећи на простору града Ужица са 150 места за спавање апартманског типа и 300 места за седење. Урађена су два ауто-кампа „Зип“ и „Виљемовка“. Ради пет кафана и четири маркета, тако да су туристи који дођу услужени и снабдевени. Изграђен је комплекс „Креманско пророчанство“. Посећују нас туристи и знатижељници свакодневно у организацији преко 200 агенција и удружења грађана и преко 600 школа и других институција, а на годишњем нивоу то је око 25.000-30.000 туриста. Поређења ради Потпећку пећину посети око 9000 туриста, „ћира“ превезе 90.000 туриста, све уз здушну подршку државе и града – наводи Пјевић и додаје да од државе до сада није стигао динар помоћи. Пројекти и подршка државе су изостали док су за разлику од њих „Мокрогорци само пришли утабаном путу и сређивали своје куће и имања“. Додаје, да се Креманци ипак чувају за „нека боља времена“ када ће и у локалној власти бити неко од Креманаца и Биоштана, па и самих Ужичана. За сада имају великих проблема са водом и ваљало би помоћи. Кремна имају 1600 становника рачунајући викендаше. У селу се око двадесетак домаћинстава бави туризмом. Шанса је и у доласку ђака који могу имати рекреативну наставу у ваздушној бањи, јер смештајни капацитети постоје.
- Недостају нам да садржаји које Кремна нуде да постану део веће туристичке понуде. Без лажне скромности могу рећи да захваљујући мојој причи и презентацији Кремана као здравог места многи су почели да се баве сеоским туризмом. Мокра Гора је наше братско место, али се ипак нешто мора читати и између редова. Имамо 30.000 посета, али многи од нас немају водовод и не могу воду да доведу до кућа, посебно део села према планини Тари – каже Пјевић и понавља да је у Кремнима много тога урађено, али индивидуално без системске подршке државе.
Напомиње да уколико је основни смисао туризма посета, Креманци су доста урадили да до ње дође, али институције треба да се баве послом како задржати туристичку посету више дана.
– У објекту чији сам власник постоје слике Дрвенграда, Шарганске осмице и распоред вожње „ћире“, упућујемо туристе у Мокру Гору. Али у Мокрој Гори нема у туристичким програмима, фотографија, флајера и промотивних материјала Кремана и шта она нуде. Требало би и Мокра Гора да промовише Кремна, као што ми то чинимо за Мокру Гору - опомиње Пјевић и упозорава да Кремана нема у разрађеним плановима туризма града Ужица упркос истинској потреби. Према њему требало би обновити кућу Захарића, познате свештеничке фамилије у чијем се дворишту крио краљ Петар у бурету, а 1920. године долазио и регент Александар. Затим промовисати лековитост креманске воде која попут мокрогорске са сумпором служи за лечење вида. Истиче да посебно треба промовисати извор Ракове воде која је богата магнезијумом и селеном.
– Туристи долазе масовно и сипају у балоне и носе Ракову воду која је од магистралног пута удаљена 300 метара. Писао сам триста пута Граду да асфалтирамо пут са учешћем грађана. Тај пут би највише користио туристима, али и староседеоцима. А пошто пута нема људи иду по шљунку и камену и носе балоне воде, а могли би колима по асфалту да дођу до чудесне Ракове воде. Туристи не знају за Карађорђев шанац у Кремнима, јер није уређен за посету. Не знају за Мојковића хан, кућу из турског доба, јер нема организоване посете, а власнички односи још нису решени – напомиње саговорник „Вести“. Радује што и током ове летње сезоне гостију има у Кремнима и куће су пуне, каже Пјевић. У периоду короне за одмор се тражио кревет више, а најпознатији промотер Креманског пророчанства на крају и овог разговора не заборавља да подсети како без Кремана нема политичког успеха, и додаје, а камоли туристичког.
Честитамо Мокрој Гори што је проглашена за најбоље село, а да ли то значи и најлепше ми у Кремнима не знамо. Кад је чувени Хандке пролазио кроз Кремна зауставио је кола на Марковом Брегу и рекао: Лепше место нисам видео на свету, а овде има и нека посебна енергија. Осетио је господин Хандке зрачење креманског камена, рекавши да би ту волео да има кућу. Писали смо му и нудили плац за кућу, али неко је учинио да не постане становник Кремана.
Шарган Витаси
Туристи не знају да је граница Кремана и Мокре Горе врх планине Шарган, а постоје и тврдње да више од пола Шарганске осмице пролази кроз територију Кремана. Туристи не знају да је станица Шарган Витаси на простору катастарске општине Кремна и да воз саобраћа од Мокре Горе до Кремана. У свим проспектима Мокре Горе се каже се да „ћира“ саобраћа од Мокре Горе до Шарган Витаса и кад питате туристе где се налази Витаси добићете одговор у Мокрој Гори што није тачно. Нису могли да напишу Шарган Витаси (Кремна)... Кад се хоће, може се!
Кад држава нешто хоће лако је то урадити! Продужите пругу до Кремана са недостајућом инфраструктуром и почетном железничком станицом, изградите лепо етно село по угледу на Дрвенград, урадите неколико фудбалских терена за припреме спортиста на идеалнијој надморској висини од Златибора.
Пројекат “Надохват руке” суфинансира Град Ужице у оквиру медијског конкурса.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...