У школи се пуно прича о насиљу, али суштина је да га има мање, а да више буде заступљено лепо понашање и дружење
О различитим врстама насиља у школама веома је важно да о својим ставовима и предлозима говоре и ученици. Наши саговорници су ученици седмог и осмог разреда Основне школе „Нада Матић“ у Ужицу. У овој школи кроз различите видове активности стручних лица, наставника, директора, родитеља, Ученичког парламента ради се на превенцији насиља и усвајању позитивних модела понашања.
Хелена Софијанић, ученица седмог разреда каже да када би видела физичко насиље прво би покушала да га заустави, онда би пријавила разредној старешини у коју има поверења, а рекла би и родитељима јер им прича све шта се дешава у школи.
- Физичко насиље не треба трпети и мислим да треба да се узврати, али онда и да се пријави. О насиљу треба да се прича, међутим, не прича се искрено већ је понекад ублажено или увећано -истиче Хелена.
Ако би причала о насиљу својим друговима највише би говорила о психичком, јер мисли да се о њему не прича довољно.
- Када видимо психичко насиље, оно може да се препозна, тако што је неко, на пример, тужан а то утиче на његову личност и самопоуздање. За разлику од физичког које је лако препознати, код социјалног и психичког то може да утиче на карактер и личност - навела је Хелена.
Сташа Стешевић, ученица осмог разреда и председница Ученичког парламента рекла је да припремају презентацију о насиљу коју ће представити у свим одељењима.
- О насиљу причамо на часу грађанског и одељенског старешине, тако да када би видела физичко насиље покушала бих да га зауставим. Ако не успем онда бих пријавила наставнику, одељенском старешини и родитељима. Јер ако дете трпи неку врсту насиља и плаши се да каже неком одраслом покушала бих да причам са њим, да га саслушам и посаветујем да разговара са неким ко може да му помогне-нагласила је Сташа.
Она додаје да свако насиље утиче на психичко здравље човека и често се примећује да је неко тужан. То се дешава онима које највише задиркују, онда је тај ученик повучен и не прича ни са ким. Зато ми као пријатељи треба да причамо са тим ко врши насиље и да му кажемо да то није занимљиво и лепо.
- О томе причамо и ван школе, а генерално највише причам са родитељима јер треба све да им кажем и да никакво насиље не трпим. Ако желим себи да помогнем, морам да тражим помоћ, јер се насиље неће решити само од себе-рекла је Сташа.
У оквиру Ученичког парламента Сташа каже да ће кроз активности које припремају и разговор покушати да спрече да дође до насиља. Важно је истаћи да то није начин како се поступа, али ипак све то представити кроз примере и игру.
Лазар Тошовић, ученик осмог разреда истиче да када би видео физичко насиље у школи или ван ње прво би пришао и раздвојио их, затим пријавио разредном старешини, директорки школе и родитељима. Члан је Ученичког парламента и са наставником Филипом Лазићем који предаје грађанско васпитање и руководи Ученичким парламентом радиће презентацију о дигиталном али и о свим другим врстама насиља.
- Најзаступљеније насиље у школи је физичко и то кроз хушкање, чврге, шљаге... Скоро исто је заступљено и дигитално насиље попут узнемиравања преко интернета. Ако је неко психички узнемираван то се највише види по лицу и како се понаша у школи, ни са ким не прича и углавном по лошим оценама-прецизирао је Лазар.
Он истиче да је физичко насиље заступљеније у нижим разредима, а да осмаци схватају да то не треба да раде у школи, јер могу имати тешке последице и покретање дисциплинског поступка. У школи се пуно прича о насиљу, али мислим да је суштина да га има мање, а да више буде заступљено лепо понашање и дружење.
Директорка школе Ивана Цветковић навела је позитивне примере понашања у различитим областима и истакла да је потребно за то више простора у медијима.
Ученици су се сложили да треба више причати о добром понашању, али да се то не односи само на учење и оцене.
Када је у питању лепо понашање тада настаје позитивно ривалство и онда ви хоћете и желите да постанете још бољи кроз добре примере, рекла је Бојана. А Лазар је додао да примери позитивног понашања кроз другарство помогли би и онима који су због насиља изостављении да буду укључени у друштво. Сташа је оценила да је то добра идеја и да они који су претрпели психичко насиље видели би да је добро да се сви друже и да их нико неће дирати.
Пројекат: „Одбацимо насиље, а не ученика“
Učitavanje komentara...