У Историјском архиву Ужице поводом Сретења

Поводом обележавања Дана државности Србије у Историјском архиву Ужице у сарадњи са Краљевским двором у Београду, отворена је изложба “100 година од обнове Његошеве заветне цркве на Ловћену”, аутора мр Душана Бабца, архитекте и члана Крунског савета. Присутнима се у име града Ужица обратио Брано Поповић, члан Градског већа.

- Разумевање нашег историјског завета као народа који то има према Богу и својим страдалницима, доводи нас и до завета Петра ИИ Петровића Његоша. Његовим испуњавањем ми потврђујемо своју историјску улогу као национа који има своје преузете обавезе и пред светом и пред Богом и сведочимо сопствено трајање. Ту се пре свега мисли на последњу заветну жељу Његошеву о месту његовог вечног почивалишта. Надам се да ће и овај завет Његошев постати једноног дана реалност - истакао је Поповић.

Поставку чини 21 пано фотографија обнове капеле и краљевског путовања, илустрације нацрта обнове цркве и фресака које је осликао Урош Предић, први пут је приказана прошле године у Белом двору, на стоту годишњицу обнове ове цркве коју је финансирао краљ Александар И Карађорђевић. Према речима архитекте и члана Крунског савета Драгомира Ацовића, ова изложба говори о томе како су се нашла два појма нашег живота и наше историје.

- У једном моменту је између њих постојала међузависност, постојао однос и ми смо били део те међузависности и тог односа. И остали смо, али смо почели да заборављамо чега смо ми то били део. То није велика изложба по обиму, али јесте по теми и по чињеници да је то један од покушаја да се донекле оперемо пред својом савешћу, пред историјом и пред оним делом будућности који нам је преостао. То није мало. Поготово што је то немало тако ретко. То показује да смо умели, могли и смели док смо били оно што јесмо. Онда смо престали да то будемо и сада се само сећамо - рекао је Ацовић.

Његошева заветна црква на Ловћену оштећена је у оба светска рата, а 1972. године срушена је до темеља, одлуком ЦК Комунистичке партије и Владе НР Црне Горе. Две године касније на истом месту подигнут је Његошев маузолеј по пројекту Ивана Мештровића, без наглашених православних обележја. Ово није једини пут да су измештани посмртни остаци црногорског владике, нагласио је директор Историјског архива Ужице, Жељко Марковић, истакавши да је четири или пет пута вршена ексхумација Његошевог тела из гроба.

Изложбу „100 година од обнове Његошеве заветне цркве на Ловћену“ заинтересовани Ужичани могу погледати до средине марта у галерији Историјског архива Ужице.