У част мајора Косте Тодоровића

Поводом годишњице рођења пешадијског мајора Косте Тодоровића (1882-1914) ужички одбор потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” положио је венце и одао пошту официру чији је живот окончан страдалничком смрћу на почетку Првог светског рата.

На спомен обележје које се налази испред Команде венце су поред делегације Градског одбора потомака ратника који носи његово венце су положиле делегације ужичког СУБНОР-а, Удружења бораца Севојно, Удружења војних пензионера Ужице и Удружења ветерана Ужице. Полагању венаца претходио је помен уз саслужење свештеника ужичке цркве, а обележавању годишњице присуствовали су ученици прве године Ужичке гимназије са наставником историје.

Говорећи о лику човека који је изнад свега волео своју отадзбину председница Удружења потомака ратника Миљка Пилчевић подсетила је на животни пут Константина Косте Тодоровића рођеног 19. маја 1882. године у Ужицу у сиромашној породици од оца Јеврема који је био терзија и мајке Јелене домаћице.

- Коста рано остаје без оба родитеља и био је присиљен да служи по туђим кућама осетивши сву горчину и суровост тог времена издржавајући себе и сестру. У Ужицу је завршио тада једину основну школу, а сада Краља Петра Другог, два разреда гимназије после чега одлази у Ваљево, док седми разред завршава у Београду где служи у чувеној кући лекара Милорада Гођевца. . По завршеној Војној академији Коста Тодоровић је добио чин потпоручника и служи у Четвртом пешадијском пуку “Стеван Немања” у Ужицу, као поручник у Пожеги, у чину капетана у Ваљеву где као командир чете Петог пешадијског пука остаје до маја 1911. године. Од ове године командује пограничним трупама на сектору Српска Рача-Љубовија добро упознајући Аустроугаре, али и они њега после анексионе кризе и припајања Босне 1908. године. Коста Тодоровић учестује у Српско-турском рату 1912. године и Српско- бугарском рату 1913. године. На почетку Првог светског рата постављен је за командира прве чете Златиборског доборовољачког комитског одреда који је био у саставу Ужичке војске са 750 бораца – подсетила је Пилчевић уз податак да је Коста Тодоровић са својим комитама два пута у јесен 1914. године ослобађао Сребреницу и једном Братунац.

Команда Ужичке војске која се тада налазила у Вишеграду добија 5. септембра 1914. године обавештење да је мајор Тодоровић ушао у Сребреницу у успоставио власт потиснувши Аустроугаре. Уследило је затим повлачење због јаког притиска непријатеља и 27. септембра поново битка на Караџића брду када је у заседи преполовљен Златиборски одред.

-Мајор Коста Тодоровић тада је рањен у обе ноге и заробљен као и српски добровољац студент из Брчког који је дошао из Швајцарске да помогне отаџбини Јован Живановић кога је погодио рафал док је покушавао да помогне рањеном команданту. После сазнања о коме се ради аустроугарски командант наредјује да Косту Тодоровића спале у центру Сребренице. Француски новинар Анри Барби који је тада био са српском војском као извештач париског “Журнала” пише “морам овде да забележим запрепашћујући злочин који је један мадјарски официр извршио над српским мајором Тодоровићем наредбом да се направи ломача од дрва на коју је положен заробљеник- навела је Пилчевић.

На месту Костиног страдања у Братунцу по нацрту краљевог сликара Ужичанина Михаила Миловановића 1924. године подигнут је споменик јунаку носиоцу три споменице да сведочи о величини његове херојске смрти. По наређењу усташа споменик је 1941. године срушен. Крсто Катанић из Скелана успева да срушене камене плоче под окриљем ноћи превезе и закопа у земљу где су биле све до 1996. године када је споменик обновљен.  Захваљујући одбору у Ужицу је 2000-те године подигнута биста мајору Тодоровићу која је откривена на његов рођендан.