Да ли су тротоари територија ужичких пешака? Често, чак и када су преуски, одавно то нису. Недостатак паркинг-места у центру Ужица је евидентан. Међутим, то не значи да треба остављати ауто на тротоару, иако је паркиралиште близу и има слободних места, и на тај начин угрожавати безбедно кретање пешака, пре свега деце. Детаљније у нашој анкети, у којој тражимо одговор на питање: на које све изазове наилазе пешаци у Ужицу?
Милан Алексић, Ужичанин који са много опреза прелази зебру:
„Саобраћај у Ужицу је хаос! Оволико аутомобила на малом простору је страшно. Мене је прошле године, на сред пешачког прелаза на Слануши, ударио ауто, покупио и подигао метар од земље... Дошла је хитна, одвезли су ме у болницу, дошла полиција... На срећу, нисам имао ломове и био сам добро угруван. Тротоари су нам никакви. Ево код мене у Видовданској, са једне стране је паркинг, а са друге стране ауте паркирају на тротоару тако да пешаци за кретање морају да користе коловоз.“
Првослав, родом из Заглавка, који већ дуго живи и ради у Манчестеру, где има своју молерску фирму са неколико запослених:
„Не користим много ауто, трудим се да што више пешачим и не могу вам много рећи о изазовима на које наилазе пешаци у Ужицу. Долазим два-три пута годишње у Ужице и кажем да увек има простора за побољшање. Питате ме о повратку, јер сам превише дуго у Манчестеру. У мени постоји нешто што каже ‘да’, али имам и разлога да кажем ‘не’, тако да не знам.“
Радомир Димитријевић, који за себе каже да је више возач него пешак:
„У Ужицу се сусреће са великим бројем возила и сматрам да пешаци у одређеној мери немају културу саобраћаја. Морају брже да прелазе пешачке прелазе. Али има и урбанистичких грешака. Кад су радили Мали парк испред ГКЦ-а, требало је да воде рачуна о тротоару. Видите на Тргу Светог Саве, паркинг је и са једне и са друге стране улице, а пешаци иду коловозом. Није било потребе за коловозом ширине седам метара, требало је направити тротоаре. У Немањиној, од Ракијске пијаце до Царинског моста, има много паркирања по тротоарима због вртића...“
Милан Тодић, пензионер са Алексића моста:
„Као пешак сматрам да би требало интервенисати на пуно места у погледу уских тротоара. И на Алексића мосту и околним улицама – Краља Петра, Улици Росуље, Страхињића Бана са три степеника – недостају урбанистичка решења, потребне су реконструкције и исправљање планова. Пре месец дана ударио ме је ауто на пешачком прелазу код Алексића моста. Један ауто је стао док сам прелазио, а возило иза њега кренуло да га претекне и закачило ме... Ипак, добро сам прошао!“
Славица Ђурић, возач и бака која често шета унуку у дечјим колицима:
„Катастрофа од саобраћаја, видите и сами да нема довољно паркинг-места. На Тргу Светог Саве, где има доста ђака, не може да се прође. И кад као бака возим бебу у колицима, наилазим на возила која су пола на тротоару, а пола на асфалту и није пријатно. Такође, нема много ни прилаза. Морам да подигнем цела колица са бебом да бих са улице прешла на тротоар. А журим да се склоним од аута. Потребна нам је јавна гаража са више спратова.“
Зоран Андрић, са Мегдана:
„Добри су нам тротоари, само што су свуда по тротоарима паркирани аутомобили. Где год нема забране и стубића, паркирају ауте. Много је таквих улица, а немамо ни паркиралишта. Људи долазе послом и потребом и морају негде да паркирају ауто, али на тај начин пешаци су угрожени. Око школа, где су деца, слабо се води рачуна. Где је ОТП банка и Црква у том делу града, ситуација је хаотична. Ту треба поставити препреке и другачије урбанистички решити. Ако треба да се плаћа паркинг, нека се плати, а не овако...“
Медијски пројекат: „Изазови саобраћаја у Ужицу кроз гужве и проблем паркирања“
Učitavanje komentara...