Драган Вилић: Траг за будућност

Покушавам оставити траг у будућности. Ако успем, мој дух ће бити задовољан у некој будућој перцепцији и временској јединици, а ако не успем, нећу бити разочаран јер сам покушао, каже за „Вести“ књижевник Драган Вилић

У Градском културном центру недавно је одржана промоција Вашег богатог и разноврсног књижевног рада. До сада сте објавили више збирки поезије, романа, неколико књига приповедака, прича, записа, кратких прича. Писали сте и религијске есеје, драме, комедије. Када се осврнете на све протекле године, да ли сте задовољни, да ли је то оно што сте желели да постигнете?

- Захваљујем се што сте ми омогућили да се путем овог интервјуа представим Ужицу, граду у коме сада живим и Ужичанима. Успешну промоцију моје књижевности имао сам 16. марта у Градском културном центру. Овим путем се захваљујем свима који су помогли да се промоција одржи: организаторима промоције, свим учесницима у промоцији, као и ужичким медијима, који су много допринели да промоција буде успешна. Да. До сада сам објавио седамнаест књига и потпуно сам задовољан оним што сам у краткоћи бурнога живота успео да урадим на књижевном плану.

Да ли сте на почетку имали наговештаја да ћете цео живот корачати путем књижевног стварања?

- Да будем искрен, нисам имао ту интуицију, јер зачетак мога писања, давних деведесетих, прошлог века, био је обележен мишљу великана Селомовића у којој он каже да пише без икакве намјере и икакве потребе. Тако је и дан данас… Често се осећам као наш великан Никола Тесла и мислим да људима само покушавам да пренесем неке спознаје које долазе из дубине Космоса. Чини ми се и верујем у то – да ја не бирам путеве, него да су они одабрали мене са надом да испуним овоземаљски задатак који је постављен пред мене, а да ни не знам зашто. Основни циљ сваког човека би требало да буде – ослобађање од патње и утирање пута у нирвану и истинску духовност кроз спознају и медитацију, или како нам то Христос налаже кроз тражење правог пута и кроз молитве…

Који су стубови на којима градите Ваш књижевни рад и зашто?

- Основни смисао мога писања је покушај представљања истине људима (или бар онога што сматрам у своме сократовском незнању да је истина), човечанству кроз наук који спознах из усмене предаје, из искуства и из писане речи, спознаје коју доживех кроз: интуицију, емоције, духовност, учење и бунтовништво. Ово задње истичем као најбитнији фактор, јер без бунтовништва и жеље за напретком човечанства сваки покушај, било ког песника или писца, осуђен је на промашај и задовољење ега, што је пораз не смо за онога који пише него и за читаоца.

Ваш животни пут је веома комлексан. Када вам је било најтеже, а када сте били најсрећнији?

- Јесте. Мој живот је био јако сложен. Рекао бих компликован, али сам задовољан са њим. Прошао сам неколико егзодуса од рођења до данас. Први се десио када сам имао само три године, када су ме мајка и отац, идући „трбухом за крухом“, из Гацка донели у Сарајево, где сам проживео дечије доба, младост, школовао се, радио, остварио се кроз породицу и помислио да сам успео да стабилизујем живот и да сам на путу ка спознаји шта је то живот. Заблуда је брзо раскринкана када је букно рат у БиХ и када смо моја породица, супруга, двоје малолетне деце и ја морли да бежимо из Сарајева… Дошао је рат, који нас није мимоишао и који смо преживели снагом Промисли, која нас је чувала у тим тешким, за сиротињу бесмисленим временама… Тај ратни период сматрам за најтежи део мога живота. Не! Није ме било страх тежине коју рат носи са собом за мене, али сам сваки делић секунде стрепео над животима своје деце, друге деце која су била изложена ратним дејствима и невиних људи који су не својом заслугом увучени у бесмисленост ратних сукоба, бесмислених за нас мале људе, бесмислених и погибељних, за разлику од оних који су организовали још једну прљавштину у историјском низу баруштине којом немилосрдно и бескрупулозно владају, који у рату имају неки смисао који је само њима познат, а нама малим људима је недокучив, као што је недокучив и смисао живота и смрти…

Да ли су и колико одређене животне ситуације утицале на Ваш књижевни рад? Има ли у Вашим делима шта аутобиографског?

- Свакако да има. Мислим да сваки књижевник у својим делима, кроз разне ликове, представља и сопствену личност, свој карактер, своја осећања, своја размишљања, опсервације и визије човечанства, овоземаљског живота, визију Космоса, кроз спознају онога што Шопенхауер назива представом, а Спиноза илузијом, у шта уноси сегменте своје личности, емоција, размишљања, па и генетске вредности уписане кроз животе својих предака, прошлих генерација, али и кроз визије које писац маштом, сновима, интуицијом може да назре и дохвати из будућности и стави пред читаоца…

Почели сте, ако се не варам, писањем поезије. Ком књижевном облику се увек радо враћате, где се најкомотније осећате?

- Могу Вам рећи да је тај процес сазревања у мојој књижевности био дуготрајан, исцрпан, потпуно непланиран и да ме Сила терала да творим дела која су остварена са неким чудним, загонетним, мистичним ентузијазмом, који скоро да је био неконтролисан од мојих: мисли, душе, духа, емоција, па ипак се, на неки начин, из тезе и антитезе, изродио у једну недефинисану синтезу у којој доминира спонтаност, тако да се никада не враћам уназад, него идем напред вођен том Силом, која ме понекад баца у царство инспиративне поетике, а понекад у мисаону прозу. То је нешто што ја не могу да контролишем, а ни не желим, јер сматрам да је спонтаност најбољи и најискренији начин писања. Покушавам оставити траг у будућности. Ако успем, мој дух ће бити задовољан у некој будућој перцепцији и временској јединици, а ако не успем, нећу бити разочаран јер сам покушао.

Шта Вас је подстицало да истрајете у књижевном раду?

- Подстицало ме много тога, а првенствено читање многих књига, учење и непресушна жеља за стицањем знања. Тако је и дан данас и не желим да се ишта ту мења…

Две деценије живели сте у Америци. Шта је обележило те године?

- Да. Те две деценије, поред радости путовања Америком, упознавања других људи, обележио је рад, борба за егзистенцију породице, борба за школовање и уздизање моје деце, чији успех сам са задовољством посматрао и који ми је давао снагу да издржим на том прегалачком путу, као и читање хиљада књига, писање…

Зашто сте се вратили на Балкан и у Србију?

- Супруга и ја смо помогли деци, научили их да буду добри и поштовани људи, пензионисали се и вратили смо се на Балкан да бисмо завршли вишедеценијски егзодус и посветили се животу међу својим народом.

Одлучили сте да живите у Ужицу. Зашто?

- Два су разлога за то. Први је да ја не бирам путеве кроз живот, него они бирају мене, а други је страствена жеља да живот завршим међу својим Ерама, јер сам рођен у Херцеговини, а Ужице је пуно Ера, и жеља којом се циклус егзодуса (надам се) завршава.

Веома сте активни у удружењима и књижевним клубовима. Да ли ћете у том смислу бити активни и овде, у Ужицу?

- Наравно. Моје представљање на ТВ5, Ужице, промоција пре пар дана, само су почетак мога учешћа у култури Ужица. Планови су да се то настави у континуитету и убудуће ћу репрезентовати Ужице као град у којем живим и у коме стварам.

Зашто је важно да писац буде и активан у својим удружењима и клубовима?

- По мени је та активност најважнија због дружења са колегама, размене искуства, усавршавања и стицања новог знања.

Када можемо очекивати ново дело и шта ће то бити?

- Ново дело је остварено пре неколико дана, а штампано је у Издавачкој кући СВЕН у Нишу. Ради се о заједничкој преписци између моје колегинице по перу, пријатељице, Анђе Г. Шушић и мене. Створена је нова књига кроз двогодишње дописивање, која се зове Кореспонденција духа и ума, књига у којој читалац може наћи различите теме; од најобичнијих животних преписки, до покушаја анализирања: историје, психологије, филозофије. Једна јако комплексна књига, написана у А5 формату на више од 300 страница. Она је запис два животна искуства и два различита пута, која су се укрстила у зрелом добу нашег постојања и синтеза су живота, који преживесмо и проживесмо, а да до пре пар година нисмо ни знали једно за друго да постојимо. „Чудни су Божији путеви!“ Чудни зар не?! Ускоро ће та књига бити предствљена Ужицу, али и у другим градовима у Србији и у Републици Српској. Хвала Вам!