„Тежина заклетве“ – писани споменик

Током истраживања наишао сам на велики број људи који су се обрадовали фотографијама својих ближњих које никада нису имали прилику да виде - истакао је аутор књиге Дејан Ђерић

Промоција допуњеног издања књиге „Тежина заклетве“ Дејана Ћерића одржана је на Педагошком факултуту у Ужицу. Књига је објављена у децембру прошле године и први тираж је брзо расподат, а онда је у кратком року уследило допуњено издање чији је издавач Удружење историчара Ужица.

Аутор књиге „Тежина заклетве“ Дејан Ђерић истакао је да је ова књига изазвала велику читалачку пажњу, јер ниједан други град нема овако детаљну и свеобухватну монографију о Другом светском рату.

- Она не говори само о свим ратним дешавањима на територији тадашњег ужичког среза. Њу краси споменица настрадалим у југословенској војсци као и попис свих настрадалих у рату.Ту су и партизани и припадници Југословенске војске у отаџбини, цивили и трагично страдали наши суграђани у савезничком бомбардовању.

- Суза увек највише дирне човека, а током истраживања наишао сам на велики број људи који су се обрадовали фотографијама својих ближњих које никада нису имали прилику да виде. Велики број тих људи страдаоје на путу босанске голготе која је била и морално и духовно тежа од албанске голготе.На том путу многи наши сународници су страдали и нажалост, никад им није подигнут споменик - истакао је Ђерић.

На промоцији књиге др Драган Крсмановић, историчар рекао је да зна да цени документа и да су она основ за писање историје. За историју ужичког краја то нису само она објављена документа, него су и много важнија она прескочена, занемарена која до сада нисмо могли видети.

- Ужице које нисмо могли да упознамо, гурнуто у заборав, али је Дејан Ђерић успео самопрегорним радом, са жаром истраживача да прикупи масу података, да обиђе све архиве, овај крај и задобије поверење људи...Ова књига представља праву ризницу са око 500 фотографија од којих су две трећине први пут објављене. То је огромна галерија ликова, споменица бораца југословенске војске из овога краја - рекао је Крсмановић.

Када је Ђерића упитао ко је сачувао те фотографије одговорио је „највише сестре“. Уствари та емоција је допринела да се после осам деценија поново врати и да сачува те људе да не нестану од заборава. Многи од њих немају ни гроб, тако да је ово прави споменик у писаном облику, а без овога историја не може бити комплетна.

- Помирења нема на лажи, на полуистини, већ морамо знати шта се десило да бисмо тек онда превазишли старе ране, а онда да се спремимо за изазове који се пред наш народ постављају у будућности-закључио је Крсмановић.

Др Немања Девић, из Института за савремену историју у Београду истакао је истраживачки „нерв“ Дејана Ђерића какав се ретко налази међу истраживачима.

- Ово је комплексна тема, ратна која још увек уноси поделе. Он је успео да користи широк корпус историјских извора, али мој утисак је његов прецизан попис жртава рата. Ми своје жртве ратова 20.века никада нисмо пописали, Краљевина у Првом светском рату, Република комунистичка у Другом светском рату, држава Србија, нажалост није још пописала погинуле деведесетих година. Тако да је остало на ретким истраживачима који само имају проблема, због покретања оваквих тема, да они ураде оно што држава није урадила. Дејан је у ужичком крају урадио оно што држава није урадила.

О хришћанском тумачењу историје говорио је на промоцији књиге протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички наводећи да је дошло време да се обелодане тајне. Ова књига је заједнички споменик свих настрадалих из несрећног Ужица и његове околине. Овде треба говорити језиком јеванђеља, језиком хришћанске љубави.

- Пре свега потребно је искрено покајање, затим хришћанско праштање и безусловно измирење нашег народа. Постоје ствари које не зависе од нас, ми их не можемо променити и за то нисмо одговорни ни пред Богом ни пред људима.Али можемо отворити масовне гробнице којих у нашем граду и околини има на више локација, можемо обавити молитву и служити воштаницу и часно сахранити те мученике. Тада ће Светосавски храм на Врачару бити печат измирене браће 20. века - закључио је Босић.

Дејан Ђерић објавио је четири књиге а два наслова, први „Сломљена крила Златибора“, па допуњено издање, затим „Тежина заклетве“ и онда допуњено издање које је и представљено ужичкој публици.