Епидемиолошка ситуација је доста сложена, компликована и тешка већ месецима јер не пада број хоспитализованих у јединицама Здравственог центра Ужице испод 300, а на дневном новоу варира и до 450 пацијената. Данима смо имали већи пријем него отпуст пацијената, тко да не одустајемо од апела да се сви придржавају прописаних мера и препорука Министарства здравља и Кризног штаба. Упућујем и позив за што масовнији одзив за вакцинацију с обзиром да се сада одвија и без заказивања, рекао је за „Вести“ др Милош Божовић, директор Здравственог центра Ужице.
-Не могу да будем задовољан са одзивом за вакцинацију јер још није прешао 30 одсто запослених у здравству. Морамо поћи прво од себе, а подсетићу да сам се први вакцинисао у Здравственом центру Ужице, јер једини начин „протеривања вируса“ је масовна вакцинација како бисмо изашли из ове дуготрајне тешке борбе. А са друге стране, држављани земаља из нашег окружења исказују интересовање и велику жељу да се код нас вакцинишу. Без вакцинације нема стављања пандемије под контролу- истиче др Божовић.
Како протиче вакцинација и колико је вакцинисаних у оквиру Здравственог центра Ужице?
Што се тиче грађана ми смо солидни у односу на друге, али увек може боље. Почела је и вакцинација у предузећима на основу њихових захтева, тако да ћемо свима изаћи у сусрет. Што се Здравственог центра тиче који има око 4000 запослених медицинског и немедицинског особља а око 1500 је примило вакцину. Ми имамо један парадокс да су се лекари у великом броју вакцинисали, али да нису медицинске сестре. Имате одељења где су се сви лекари вакцинисали, а није трећина сестара које чине већину медицинског кадра. Али и даље имамо око 70 инфицираних здравствених радника, тако да ја за то немам оправдање.
Већ годину дана траје борба против коронавируса, каква је ситуација у оквиру Здравственог центра Ужице?
Тешко бисмо издржали да нисмо на овај начин распоредили „старе зграде“ у болничком кругу у функцију ковида и отворили привремену ковид болницу са 150 постеља у кругу бивше касарне уз подршку Града Ужица. За ковид смо комплетно отворили и болницу Прибој са 110 постеља, издвојено одељење Опште болнице Ужице у Пожеги са 60 и два стационара за лакше клиничке слике пацијента у Бајиној Башти и Новој Вароши. Колико је озбиљна и сложена ситуација показује и да ми, поред Клиничког центра Србије и Клиничког центра у Крагујевцу једини имамо инсталиране цистерне за потрошњу кисеоника у оквиру ужичке болнице и бивше касарне. У међувремену је урађен развод на грудном, у згради инфективног одељења, као и за 84 места у ковид болници у бившој касарни. Много тога смо урадили у односу на почетак епидемије у марту прошле године. Подсетићу да су прво наши лекари били на испомоћи у КБЦ „Драгиша Мишовић“ и Инфективној клиници, болници у Шапцу, а техничари у КБЦ „Звездара“ у Београду, КБЦ Земун. У почетку епидемије имали смо мање пацијената, али од краја јуна имали смо већ неколико стотина оболелих од коронавируса. Сада сви хоспитализовани којих је око 400 захтевају искључиво болничко лечење јер су то тешки случајеви и сви су са упалом плућа. Зато истичем да нема оног кога корона неће, а поред хоспитализованих имамо и око 170 случајева у дневним болницама где примају терапију. Морам да нагласим иако је у почетку било проблема са заштитном опремом, сада тих проблема апсолутно нема ни што се тиче опреме, лекова и осталих средстава за лечење.
Град је направио фантастичан искорак и већ од 10.маја три групе иду на Златибор, а одлазак у Бечиће планиран је од 21.септембра, а можда и раније у зависности од епидемиолошке ситуације. План је да у првој групи буде око 60 радника. Подсетићу и да смо у септембру прошле године слали неколико дана сестре из „црвене зоне“ ради опоравка у ужичко Дечије одмаралиште, Студентски центар „Ратко Митровић“ уз коришћење одређених услуга и у хотелу „Букет“ на Златибору. Морам да кажем да је здравственим радницима држава обезбедила и 30 одсто стимулације на број сати проведених у „црвеној зони“. Ми имамо и оне који се добровољно јављају да помогну, па ми зато тешко пада било која врста кукања на здравствене раднике поготову у овим временима.
Шта кажу они који раде у „црвеној зони“, који су њихови највећи проблеми?
Свима је тешко, посебно интензивне неге јер је огроман притисак а све ово траје већ 13 месеци. Ми ангажујемо да у ковид болници у кругу касарне раде и медицински радници из других општина који су у оквиру Здравственог центра Ужице. Велики број је и нон ковид пацијената којима је потребно лечење. Сарадња са другим здравственим установама је на високом нивоу, тако да ако је потребно шаљемо труднице у КБЦ „Драгиша Мишовић“, имамо и децу која се јављају са упалом плућа али и са лакшом клиничком сликом.
Какви су захтеви пацијената који имају друге болести, како то решавате?
Ми радимо у хитном систему, али осим кожног сва одељења имају своје кревете за пацијенте јер смо се организовали да спајамо поједина одељења у новој згради. Тако да су заједно педијатрија и дечја хирургија, затим онкологија, ушно и очно, неурологија је са ортопедијом .... Сва одељења су препуна, радимо хитне скенере, као и магнетну резонанцу за онколошке пацијенте, а све што није хитно одлаже се због људства и простора.
Колико је до сада запослено нових здравствених радника од почетка епидемије, да ли их још недостаје и где?
Ми смо имали проширење кадровског плана и у последње две године примљено је 99 доктора медицине, затим 232 медицинска техничара и сестара, у техничкој служби 46 и пет доктора стоматологије. Сви ови пријеми су на неодређено време, а одобрен је и највећи број специјализација до сада и то око 30 од којих је седам за радиологију. Ретка су места у Златиборском округу укључујући и Ужице да имају незапослене лекаре. Што се тиче средњег медицинског кадра поред пријема имамо их и на одређено, али им се уговори продужавају. У односу на друге у Србији ми имамо свих профила и изнад норматива. Свуда смо зановили особље од априла прошле године пријемом нових кадрова и они сада носе велики део посла.
Град Ужице је прошле године донео одлуку да финансира израду пројекта за комплетну реконструкцију Опште болнице Ужице у неколико фаза. Расписан је тендер и идејно решење се сада завршава, а цео пројекат мора да буде готов до краја године. Први радови требали би да почну, што је најавио и председник Александар Вучић, почетком наредне године. Ово је велика обавеза за све нас у Здравственом центру и ужичкој болници. Имамо сада градоначелницу др Јелену Раковић Радивојевић која је била директорка болнице и зна шта значи ова реконструкција, који су проблеми у здравству, да оно што тражимо је реално, тако да имамо добру координацију у овом великом послу.
Најављена је и нова опрема, када се очекује?
У последње две године Општа болница Ужице и Здравствени центар од Министарства здравља и других државних органа добили су велику количину опреме укупне вредности преко 4,5 милиона евра, поред обезбеђивања свега неопходног на дневном нивоу. За месец дана најављена је монтажа другог скенера, а од државе смо добили средства за његово одржавање. Подсетићу, да је недавно цев на скенеру замењена за 15 дана, а пре неколико година морали смо да чекамо више од шест месеци. Инсталиран је дигитални рендген апарат у ужичком Дому здравља и болници, обезбеђена је и нова ангио сала коју очекујемо до половине године. Крајем године због ковида од Светске банке добићемо средства за нову магнетну резонанцу. До пре две године ужичка болница имала је седам а сада има 32 респиратора, зановили смо све мониторе на интензивним негама, у Хитној служби, а добили смо и два мобилна рендген апарата....
Пре 10 година постављени сте за директора ЗЦ Ужице. Шта бисте издвојили из тог периода у раду?
Знао сам са чим се све суочавам, јер сам у претходном периоду био и заменик директора болнице, председник Српског лекарског друштва-подружница Ужице тако да сам имао већ увид у функционисање здравственог система. На почетку сам обећао да су ми циљеви занављање опреме, улагање у кадар и тежња ка будућем клиничко- болничком центру и отварање Високе медицинске школе. Све се то остварује кроз набављену опрему, покренули смо кардиохирургију, увели у све јединице информациони систем, ближи се почетак реализације капиталног пројекта реконструкције и изградње, а на Академији се додатно образује медицински кадар. Сав рад је био фокусиран на генерације које долазе. Било је и тешких периоду, али смо и поред блокаде рачуна имали несебичну помоћ привредника и бројних донатора не само током ковида. Рад су пратиле и лоше намере других због којих је и особље доживљавало непријатности. Али ви знате да сам свих ових година био на располагању да о свему разговарамо о лепим али и тешким ситуацијама на објективан начин.
БОРБА ЗА ЖИВОТЕ
Често људи кад изађу из болнице кажу да су прошли пакао и изражавају велику захвалност особљу. Наводе и шта су све примили током терапије, питају се одакле толико новца држави да све обезбеди, али и мотива и елана пожртвованим здравственим радницима и техничком особљу да даноноћно одрађују тежак посао. У име тих људи желим све суграђане да замолим да се вакцинишу и да искористе бенефите државе, да забораве све поделе јер ово је борба за животе, поручио је др Божовић.
У неколико фаза је изградња, а први радови биће рушење одељења психијатрије и изградња Пријемно ургентног центра и нове зграде од 25.000-35.000 квадрата где ће бити нови операциони хируршки блок и инфективно одељење. Када се то заврши радиће се реконструкција садашњег новог дела где су хируршке гране и ту ће бити пресељено интерно, неурологија, педијатрија...а затим би дошла на ред реконструкција садашњег интерног и педијатрије и у тој старој згради биће нови амбулантно-поликлинички блок. Простор где су сада амбуланте биће исељен и срушен, а на том потезу биће направљена нова зграда психијатрије и геријатрије. Остаће пет садашњих зграда које су под заштитом државе и то зграде грудног, инфективног, за потребе Здравственог центра, амбуланте за хируршке болести и онкологију. Кожно одељење планирано је за Завод за трансфузију, а инфективно за музејски простор о развоју здравства у овом крају. Садашњи простори су заиста превазиђени, а нови пројекат препознат је за цео регион.
Učitavanje komentara...