У препуном читалишту Народне библиотеке Ужице, 15. децембра, одржана је промоција нове, пете књиге филмског редитеља Емира Кустурице „Кад мртве душе марширају“. Настала на основу редитељевог подкаста „Мој живот“ на „Спутњику“, а у издању издавачке куће „Цатена мунди“, књига есеја изашла је из штампе ове године, промовисана је на Сајму књига у Београду, а сада и широм Србије. Осим аутора, о књизи су говорили Никола Маринковић, извршни уредник у издавачкој кући „Цатена мунди“ и др Владимир Димитријевић, публициста, професор и књижевник. Госте и присутну публику поздравио је у име града Ужица Ратко Трмчић, члан Градског већа задужен за друштвене делатности и директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић која је подсетила да је уважени филмски редитељ Емир Кустурица, уз академика Љубомира Симовића, једини почасни грађанин Ужица.
- Његов дом постала је Мокра Гора, а двориште цео свет. То двориште тема је његове нове књиге есеја „Кад мртве душе марширају“. Зашто се у том дворишту често не види даље од властитог носа и зашто, да парафразирамо једног његовог јунака, свакога дана у сваком погледу све више имамо разлога за забринутост, и зашто нам ваља изнова читати од Достојевског и Гогоља, нека су од питања на која ћемо вечерас чути одговор – рекла је Душица Мурић.
Према речима Емира Кустурице, књига „Кад мртве душе марширају“ инверзно је настала, обрнутим процесом, а говори о свим његовим интересовањима и потврђује да је он човек који закључује о појавама које види.
- Овдје је било обрнуто као у старој Грчкој, односно, књига је изговорена па су онда паметни људи иштрихали, додали, одузели и направили практично писано штиво као у врјеме, како Борхес каже, старе Грчке када Питагора није записивао, него је говорио и кад је људска меморија била много интензивнија него што је данас и кад су људи, уопште, сматрали да је писана рјеч опасна. Платон је говорио, да чак и у дјечијим рукама може бити опасна. Касније се све претворило у писмо и данас имамо велику шансу да у главама сачувамо оно што знамо, јер ако вјештачка интелигенција буде напредовала овим темпом, неће замјенити само писца, него ће и судија на крају бити, ти који из вјештачког и непостојеће тачке пресуђују о људским дјелима и недјелима – рекао је Кустурица. О времену у којем живимо каже:
- Овај моменат је врло тежак у свјету, ово је један лом, фрактура, коју ми не осјетимо директно, али која се одвија врло близу, није то ни хиљаду и по километара ваздушне линије од нас, букти један рат, а онда други. Само да се заустави на томе или на неком мањем броју других, да не дође до нас. За сад добру политику водимо, добро се извлачимо, добро возимо слалом и велеслалом. Емир Кустурица започео је каријеру књижевника 2010. године када је објавио роман „Смрт је непровјерена гласина“, потом је уследила збирка приповедака „Сто јада“, затим књига есеја „Што ми ово треба“ и роман – есеј о аустријском писцу нобеловцу Петеру Хандкеу, „Видиш ли да не видим“. Какве су реакције читалачке публике на нову књигу, Кустурица каже да не зна.
- Нисам се ја тиме никада бавио. И филмове сам радио да би некако исцрпио последњи атом снаге и да би потврдио то да сам врједан живота и да је моје жртвовање, заправо, мој улог у свјетску умјетност.
Никола Маринковић, извршни уредник у издавачкој кући „Цатена мунди“, рекао је да је у књизи сабран читав свет у овом моменту у коме се дешава четврта индустријска револуција, „духовно поробљавање“ и у коме шачица људи покушава да контролише комплетно становништво. Књига позива на промишљање да унапред имамо оквир у који ћемо сместити надолазеће трендове култа ефикасности и прогреса по сваку цену.
- Све су то детаљи из наше свакодневице, из нашег окружења које ми у већој или мањој мери примећујемо. Многи их заправо, и не примећују, јер немају времена да се тиме баве, али зато имамо ренесансне ауторе попут Емира Кустурице који на томе инсистирају – рекао је Маринковић, објаснивши да је Кустурица ренесансни аутор, јер је „човек који својим духовним способностима може да обухвати људско стваралаштво у различитим правцима“ што је у складу са идеалима ренесансе која је „означавала буђење човека у његовој целокупности“. Кустурица није само „истакнути човек из света кинематографије већ и истакнути писац“ и који „свој утицај у култури пружа у различитим правцима“. На тај начин подстиче људе да шире свој потенцијал.
Др Владимир Димитријевић, између осталог, рекао је да Емир Кустурица овом, као и свим претходним књигама и филмовима устаје против света технике, а на тој страни су били сви велики умови прошлости и садашњости, а биће и у будућности.
- Идеја Достојевског, да се не може живети по логаритамским таблицама, основна је идеја уметности. Уметност не постоји без борбе за слободу. Оно што је Кустурица до сада радио као филмски уметник и као архитекта, човек без кога се не могу замислити ни Мећавник ни Андрићград, као музичар и књижевник, све је то огромна борба за слободу и немирење са смрћу – рекао је др Димитријевић истакавши да је нова књига Емира Кустурице, „књига буђења“ која је настала из говора.
- Долази ново доба велике усмености, јер ако вештачка интелигенција може да пише романе, мени је за 30 секунди написала песму на савршеном енглеском, имитација енглеских ода из 19. века, онда људи морају да се враћају величанственој усмености – рекао је др Димитријевић и наставио:
- Када се суочимо са крајњим злом и када оно дође по нас као у песми „Балада о Стојковићима“ Љубомира Симовића, тада вера која надилази све, сведочи да ће зло бити побеђено силом нашег трпљења. Захвалан сам уваженом професору Кустурици што има храбрости да не ћути, а могао је да ћути, што је на питање из наслова једне своје књиге „Шта ми ово треба?“, одговорио: „Треба ми, јер сам човек и нећу да се мирим са злом“, и захвалан сам му што верује у васкрсење управо у складу са насловом његове прве књиге „Смрт је непроверена гласина“.
Књига Емира Кустурице „Кад мртве душе марширају“ бави се многим темама, слободом човека у у времену у којем живимо, оковима новог света, питањем како од човека направити ђубре, о Холивуду, о улози Клауса Шваба у с(о)вјетској револуцији, о томе када ће почети трећи светски рат, о рату у Украјини, руским владарима и српској шљивовици, о људској души у дигиталном кавезу, о нацизму, о Јувалу Харарију који је као и Илон Маск у својим књигама и у наступима представљао идеју наше будућности, о четвртој индустријској револуцији као уводу у тоталитарно друштво.
- Ми можемо да се огрјешимо, да будемо покајници, можемо да добијемо опрост, можемо да се повратимо у живот. То је идеја коју ми не смјемо да изгубимо. Зато се ова књига, наизглед, бави тричаријама, а у суштини страшним потезима који нам измичу. Нисмо ми одлучивали да неко направи радио, ми смо га само добили. Нисмо одлучивали о томе да ли ће неко да направи телевизију и да нам неким чудом ту слику из даљине доведе пред очи. Исто тако, ми нисмо одлучивали да неко пише за 60 секунди песму. Гдје је сад тајна? Тајна је у томе што је то копија. Тајна је у томе што филм „Подземље“ или „Записи из подземља“ не може да направи вјештачка интелигенција. Она може само да ради по упути вјештачке интелигенције – рекао је Кустурица. Он сматра да су сада сви у гротлу у коме смо пристали да живимо привид и да ће све бити драматичније. Мора да се одустане од оног степена технологије који претвара људе у затворенике.
- Вјештачка интелигенција не барата савјешћу и моралом и утолико она мора да буде коригована у мери у којој ми то можемо. Колико можемо, то ћемо видјети, али да смо заглибили у све кланце, у све сокаке из којих је врло тешко изаћи то је већ видљиво – каже Кустурица.
На питање, да ли савремен човек, одрастао на вредностима српске и европске културе има снагу да се одупре походу машине која је математичка истина, Кустурица је рекао, да је одговор у традицији.
- Ми имамо своје врједности. Питање је да ли ће оне бити поништене у име политичког асенблирања нове Европе. Свјетла увјек има и треба га проналазити. Мислим да је свјетло у учености – рекао је Кустурица и наставио:
- Наша духовност не смје да буде замјењена до краја материјалним свјетом. Код нас постоји саборност и нешто што функционалност не смје да убије, као што је самилост која нас је красила увјек у историји, природна особина да неког уважавамо и да осјетимо неку блискост. То када изгубимо, онда нас неће бити.
Према речима Кустурице, „свјет духовности је нешто што нас спасава и сваку идеју о самилости треба његовати као најљепшу биљку коју сте видјели у животу“. Наша будућност је одређена нашом вољом у мери у којој она може да се пројектује, а то ће бити дато нашим ограничењима, али и нашим импулсом слободе којег је овде увек било довољно.
- У историју када погледамо уназад, видимо да имамо све услове да вјерујемо да нас вјештачка интелигенција неће поробити до краја. Да вјерујемо и да радимо на томе – рекао је Кустурица.
Učitavanje komentara...